Zdrava Srbija Instagram

Обрада земљишта у органској производњи


Повртарство, 19.02.2014.
Саша Бугарчић

Bookmark and Share


У органској производњи обрада земљишта се изводи на начин који у најмањој могућој мери ремети рад живих организама земљишта. Правилна и правовремена обрада може побољшати плодност земљишта, а то се карактерише добрим водно-ваздушним и топлотним режимом, капацитетом задржавања воде и хранљивих материја у активном слоју земље и сл. Често и неправилно орање убрзава губитак органске материје и поспешује ерозију.


У органској пољопривреди земљиште се никада не оставља "голо" (без усева), јер такво земљиште је изложено ерозији, испирању хранива, губитку органске материје, смањењу биодиверзитета и осталим видовима деградације. Зато се земљиште ван главне сезоне увек засejава покровним усевима или усевима за зеленишно ђубрење.


Ово наводи на закључак да би преоравање и друге начине обраде земљишта у органској производњи требало свести на минимум или чак вршити сетву без обраде. Због тога се у органској производњи врши редукована или конзервациона обрада (смањен број и интензитет операција) уз интензивну примену покровних усева или малча који штите обрадиве површине од деградације услед спољних фактора (пљускови, ветар и сл.).



Значајно је нагласити да плитко орање и мањи број операција у току производне сезоне (редукована обрада), значи мање мешање земљишних слојева у којем је активан живи свет земљишта (биолошка плодност) и спорија разградња органске материје.


Редукована обрада у органској производњи углавном подразумева следеће оперативне мере: плитко орање и орање без плужне даске, плитко разривање обрадивог слоја, комбиновање обраде са сетвом. Да би редукована обрада дала задовољавајуће резултате, у органској производњи је обавезно покривање земљишта и у ту сврху се засејавају усеви за зеленишно ђубриво и покровни усеви.


Зеленишно ђубрење представља заоравање свеже надземне масе биљака које се посебно гаје за ову намену са циљем да се земљиште обогати органском материјом ради побољшавања физичких, биолошких и хемијских особина земљишта. Зелени усеви се одмах након цветања покосе и оставе на пољу да се просуше 2-3 дана, након чега се обавезно заоравају на дубину од 10-15cm. Заоравање зелене масе је најбоље обавити месец дана пре сетве наредног усева, а може се комбиновати и са предсетвеном припремом. За зеленишно ђубриво сматра се да је најбоље сeјати боб, грахорицу, крмни грашак и детелине.


Покровни усеви су они усеви који се обично не узгајају за комерцијалну употребу, већ имају вишеструку улогу у саставима плодореда. Главна улога покровног усева је то што је користан за земљиште и друге усеве. Као покровни усев могу се користити једногодишње или вишегодишње биљке, које остају на њивама током зимских месеци или дуже (уколико се уклапа у план производње), с циљем заштите земљиштa од ерозије и испирања хранива у току зиме или обогаћивања земљишта хранивима и побољшавања његове структуре. Ако се као покровни усев сeју легуминозе, земљиште се додатно обогаћује азотом. Ако се покровни усеви засeјавају касно у лето или јесен, остају преко целе зиме на пољу. У хладним подручјима за ту намену је погодно засејавати грахорицу, раж, детелину и крмни грашак или смеше житарица.





Светлана Бубања, дипл.инг.пољ.


Bookmark and Share

Mala Pijaca