(Lepinotarsa decemlineata)


Кромпирова златица (L.decemlineata) је најважнија штеточина кромпира, пореклом из Северне Америке, одакле се проширила у Европу. Средином деветнаестог века овај инсект је почео да прелази са природних домаћина (дивље врсте из фамилије Solanaceae) на ново селекционисане и култивисане сорте кромпира. Јавља се на свим локалитетима где се узгаја кромпир, осим у планинским подручјима са већом надморском висином.


Одрасли инсект има жуте и црне издужене пеге, а дуг је око 10 mm. Женка полаже наранџасто-жута јаја на наличју листа, у групама, из којих се пиле црвенкасте ларве са црном главом и тачкама по телу. Штеточина презимљва у земљишту, као одрастао инсект на дубини 20-25 cm. Из земљишта почиње излазити када температура на дубини од 10cm порасте на 14°C. Након изласка из земљишта, златица може живети без хране дестак дана. Тек након исхране почиње парење. Развој јаја траје 5-6 дана зависно од температуре. Развој ларви укупно траје 14-22 дана.


Високе температуре погодују исхрани златице, брже долази до одлагања јаја на наличју листа у току маја месеца и делимично у јуну. Овај инсект има четири ларвена стадијума и две генерације годишње. Одрасле златице прве генерације јављају се најчешће у јулу када праве највеће штете. Златице друге генерације праве мању штету, јер се вегетација кромпира зауставља, а цима се почиње сушити.


Кромпирова златица, пре свега напада кромпир али и друге врсте из фамилије Solanaceae,као што су плави патлиџан, парадајз или паприка. Одрасле јединке и ларве праве штете грижењем лишћа. Уништавају лисну масу којом се хране што доводи до смањења приноса кромпира. Уколико се не спроведе заштита принос може бити смањен и до 50%, а некада чак и да изостане.



У органској биљној производњи, где употреба хемијских средстава није дозвољена, сузбијање ове штеточине се може спроводити механичким и биолошким мерама. Механичке мере подразумевају сакупљaње имага и ларви, и њихово уништавање. Ово је могуће радити само на мањим парцелама. Биолошка контрола штеточина се заснива на примени њихових природних непријатеља( предатори, паразитоиди и патогени). Циљ се постиже превенцијом, редукцијом и одлагањем напада штеточина.


Природни непријатељи се могу обезбедити одржавањем природне популације, њеним увећањем или уношењем ( примена појединих биопестицида). Против овог инсекта веома ефикасно може да се користи бактерија Bacillus thuriengiensis tenebrionis. Препарати произведени од бактерије Bacillus thuriengiensis tenebrionis су нашли веома широку примену у биолошкој заштити. Делује тако што, унета у тело инсекта храном, бактерија лучи токсичне кристале који разарају цревни тракт инсекта. Штеточине престају са исхраном један до два дана након уношења препрата, а угину након 3-5 дана. Друга врста бактерија Bacillus thuriengiensis kurstaki, такође, утиче на смањење бројности ове врсте.


Регистровани препарати на бази ове бактерије су Д-стоп, З-стоп (Bacillus thuriengiensis tenebrionis) који се користи за сузбијање гусеница тврдокрилаца, BioBit WP Novodor FC (Bacillus thuriengiensis kurstaki), који се користи за сузбијање гусеница лептира.



Кнежевић Весна, дипл.инж.пољ.