Ротквица се у заштићеном простору производи у јесење-зимском и пролећном периоду, а због високе цене коју остварује на пијаци продајом на везице, треба је више производити. Врло је погодна за континуирану сетву, сваких 7-10 дана, а у заштићеном простору се производе сорте кратке вегетације (30-45 дана). Добро се уклапа и као предкултура, као накнадни усев, а често и као међукултура, између редова лука и салате.


Има плитак корен и зато јој најбоље одговара лагано, хумусно земљиште добре структуре, које после наводњавања не ствара покорицу. На песковитом земљишту се не постиже добар квалитет, а на глинасто-иловастом је отежано вађење и прање ротквице. Семе се сеје у добро припремљено земљиште, на размак редова 10 -15 cm, а у реду 3 -4 cm. Сетва се обавља плитко, са 3-4 g семена/m2.





У периоду ницања потребна је температура од 18-20 °С за време сунчаних дана, а 12 °С кад је облачно. За раст задебљалог корена, због ког се ротквица и производи, оптимална температура је од 12-14 °С, али може добро да поднесе и ниже температуре. Високе температуре, уз ограничено снабдевање водом, изазивају сунђерасто ткиво у унутрашности корена, па се пластеник мора чешће проветравати. Код производње у хладнијем периоду треба користити агротекстил (агрил, лутрасил) ради постизања више температуре и раније бербе.


Ротквица захтева уједначену влажност земљишта, а најбоље успева на земљиштима са pH 5,6 до 7. На алкалним земљиштима (pH>7) не постиже интензивну боју, па је важно избегавати ђубрива која садрже хлор. Уколико је земљиште плодно, ротквица се може гајити и без ђубрења, а код земљишта средње обезбеђеног у хранивима, обично се уноси 6kg азота (N), 10kg фосфора (P2О5) и 15kg калијума (К2О) / ha. После културе која оставља доста азота у земљишту (грашак, пасуљ, боранија) често није потребно ђубрити азотом, јер превелике дозе могу деловати на смањење квалитета.


Корен ротквице се не може дуго чувати, 1-2 дана и о томе се мора водити рачуна приликом продаје. Остварени принос се креће око 4kg/m2.




Мр Бранка Николић