У Чачанском крају уобичајен је израз као и поступак који ова кованица представља. Такозвано мучење расада је делатност при којој се расађено поврће после успешног расађивања и обилног заливања у неколико наврата, засушује и у једном периоду гаји без заливања или уз минимум заливања. Овим поступком се уствари врши провоцирање биљке да на природан начин што боље развије коренов систем у почетним фазама развоја, добро се укорени, и на тај начин постави основу за будуће високе приносе.



Уочено је да код појединих култура, а нарочито код оних које се гаје без ослонца или на фолији при употрби система кап по кап при свакодневном заливању биљке развијају коренов систем мале запремине и само у зони докле влага свакодневно продире. На овај начин биљке донекле одлажу фазу цветања и плодоношења и дуже се задржавају у фази вегетативног пораста јер једноставно нису нимало угрожене недостатком влаге и хране ( нпр. Диње, лубенице, боранија, краставац и сл ). Касније када дође до формирања плодова, запремински мали коренов систем без обзира колико хране и воде добио не може изнети врхунски принос а нарочито код култура које се гаје без ослонца ( ПАПРИКА нпр.) јер долази до полегања па и комплетног изваљивања биљака.

Ово објашњење наравно не важи за узгој биљака у пластеницима и на стерилним супстратима типа минералне вуне и сл. Јер биљке овде уз воду добијају и растворена потпуно избалансирана хранива из водотопивих ђубрива. Међутим при узгоју на отвореном, нарочито при екстензивнијим условима као и при гајењу различитих култура уз ограничене количине или недостатак воде за заливање ова мера може имати позитиван ефекат и допринети добијању виших и стабилнијих приноса.



Као што видимо израз "мучење" не мора увек имати негативну конотацију, већ у неким ситуацијама може имати и позитивно значење.




Милан Дамљановић дипл.инг.