Слично шаргарепи, узгајају се першун и целер, и то коренасти и лиснати, са најчешћом сетвом крајем августа. Целер захтева више органске материје од шаргарепе. Код лиснатог першуна и целера листови доспевају за 60-70 дана после ницанја. Тада се листови секу, при чему се пази да се не повреди вегетациони врх. Затим се усев прихрани са 30-50 г азотног ђубрива по м2 и добро залије . У току вегетације листови се могу сеци 3-5 пута.

За поспешивање се користи першун са тежином корена 30-60 г. Корен се сади, пре наступања мразева, на растојању редова10-12 цм и у реду 5-8 цм. После садње одржава се температура 10-15 степени уз умерено заливање, али интезивно проветравање. При заливанју треба избегавати квашење листова. Најбољи резултати се постижу уз довољну осветљеност.



Листови персуна беру се за 35-40 дана. Принос је 5 до 20% већи од тежине пресађеног корена.

Сва три варијатета целера-коренасти, лиснати и ребрасти (употребљавају се лисне дршке),подједнако се успешно користе за дорастање или за поспешивање.
Целер се на дорастање ставлја у октобру. Из њивске производње ваде се биљке целера пре појаве мраза. Саднја се обавља на медјуредном растојању 10-20 цм, а густо у реду (на 1 м2 сади се око 6-8 кг). Дорастанје се обавлја на температури 6-10 степени уз заливање сваких 8-10 дана. Листови се беру у децембру и јануару (принос 6-9 кг).

Поспешивање целера може се обављати сукцесивном садњом, јер се зелени листови (за бербу) образују после 30-35 дана код лиснатог, односно за 40-50 дана код коренастог дела биљке. При томе се може остварити прираст листова 10-20% у односу на посађени корен.



За поспешивање се користи корен тежине 60-100 г. Који се чува у спремишту. Сади се на растојању измедју редова 10-15 цм и у реду 8-10 цм (1 м2 10-100 корена). После садње одржава се нижа температура (8-10 степена), а после укорењавања виша (18-20 степена), уз релативну влажност ваздуха 60-80%. Заливање је ретко (сваких 10-12 дана), али се објекат мора редовно проветравати.

Поспешивање целера је успешно када се гаји у пролеће као међукултура између краставаца и парадајза. При првој производњи може се остварити принос од 0.8 кг/м2 зелених листова, високог квалитета, богатих Ц витамином.