Ђубрење у органској пољоривреди дефинише се као усмерено снабдевање земљишта и правовремено обезбеђивање биљака хранљивим материјама, водећи рачуна о њиховим губицима. На тај начин предност се даје ђубрењу земљишта, а не ђубрењу гајеног усева. Правилним коришћењем хранива успоставља се плодност земљишта на агрономском и економски прихватљивом нивоу, што је предуслов за успешну органску производњу.


Резултати истраживања органске, конвенционалне и биодинамичке производње (ДОК огледи, Швајцарска), показали су да органска производња значајно поправља плодност и биолошка својства земљишта. Анализом добијених резултата утврђена је већа ефикасност у продукцији органске материје биљака и повећана активност микроорганизама земљишта.Као последица специфичног система кружења материје у агроекосистему уношење појединих хранива, посебно P и К, најчешће је лимитирано њиховим изношењем приносом. Ограничена приступачност N из органских ђубрива и неопходност његовог обезбеђивања гајеним легуминозним биљкама утиче на одабир усева и технологију производње.


Велика пажња мора да се посвети обезбеђивању и контроли садржаја лакоприступачног облика N у земљишту, као носиоца приноса и потенцијалног загађивача животне средине. Због тога се састављају плодосмене код којих су захтеви биљака према N мањи или исти у односу на количину N која се уноси преко органског ђубрива, зеленишног ђубрива, биљних остатака и легуминоза.


Коришћење органских ђубрива као што је стајњак, зеленишно ђубриво, компост,глистењак, чини ослонац производње здравствено безбедне хране, због потенцијалних негативних ефеката, које може да изазове неконтролисана примена минералних ђубрива. Предуслов успешне производне јесте комбинована биљно-сточна производња, јер једино она може да обезбеди кружење хранива унутар фарме, без великих импута са стране.



Постоји неколико негативних споредних ефеката који могу да настану применом органских ђубрива: брзо испирање азота, ширење корова, загађење земљишта штетним микроорганизмима…У складу са ЕЦ регулативом 1804/1999 за органску производњу предвиђен је максимални унос 170 kg азота/hа годишње ђубрењем.


У једној тони стајњака садржај хранива може знатно да варира у зависности од његовог порекла, начина чувања, примене. Стајњак се сматра потпуним ђубривом, јер побољшава водно-ваздушне особине земљишта, структуру, микробиолошка својства, способност држања воде, пропустљивост за воду.


Пољопривредна производња карактерише се стварањем значајних количина различитих нуспроизвода, отпадака биљног и животињског порекла, који могу да се искористе у производњи компоста. Компостирање је контролисан биолошки процес разградње органског материјала и његова трансформација у стабилан хумусан материјал сличан земљишту.


Стајњак, баштенски отпад, органски отпаци са газдинства, комунални отпад и сл. могу да се користе за добијање глистењака, веома корисног и еколошки избалансираног органског ђубрива. Због високог квалитета и једноставне производње глистењак може да има значајну улогу у органској производњи хране.


Значајан извор хранива за биљке може да представља уношење биљних остатака легуминозних и нелегуминозних биљака. Непосредним заоравањем након жетве, жетвени остаци пшенице, кукуруза, јечма,и други жетвени остаци, може да допринесе смањењу испирања азота из земљишта. Уношење биљних остатака заоравањем, представља метод дугорочног грађења плодности земљишта и чини важну карику у кружењу материја у агроекосистему. Највећи ефекат заоравања жетвених остатака постиже се, контролисаном разградњом од стране микроорганизама.


Закон о органској производњи дозвољава примену и одређених врста минералних ђубрива, у којима активне материје нису директно приступачне, него морају да претрпе одређене хемијске промене пре њиховог усвајања од стране биљака.Од минералних ђубрива најчешће се користе: речњак,доломит,лапор,калијумове соли,…



Здруживањем усева повећава се биолошки диверзитет, а тиме и ефикасност плодосмене. Најчешће се комбинују усеви са различитим животним потребама, биљке са дубоким кореном са биљкама које имају плитак корен, биљке са различитом развијеношћу листова, билке са усправним стаблом са биљкама са полеглим. Гајене биљке на истој парцели треба међусобно да се подстичу у порасту и тиме утичу на повећану продуктивност биомасе и приноса, боље коришћење ресурса, смањењу штета од болести, штеточина и корова и да утичу на сатбилности екосистема.













Гајењем међуусева и покривних усева значајно се унапређује органска пољопривредна производња. Основни циљ гајења међуусева није принос, него првенствено заштита агроекосистема, смањење или изостављање минералних ђубрива, пестицида, повећање биодиверзитета. Заоравањем ових усева уноси се око 100-200kg фиксираног N у земљиште.Међуусеви се најчешће гаје изван вегетације главних усева, а чине их представници различитих фамилија (љуљеви, овас, раж, дателине, грашак, купусњаче, луцерка).Њиховим гајењем може да се спречи испирање хранива у дубље слојеве (NО3- N), поправљају се физичке, хемијске, микробиолошке особине земљишта и спречава ерозија.


Исхрана биљака овим врстама хранива- ђубрива уз помоћ микроорганизама управо доприноси очувању земљишта, екосистема односно животне средине и одрживости живота на земљи.




Ћалић Радмила, дипл.инг.заштите биља