Боранија ( Phaseolus vulgaris) је веома хранљиво поврће из рода махунарки. Пореклом је из Мексика, али се користи у исхрани скоро у свим земљама света. Боранија се препоручује за исхрану због својих биолошких и лековитих својстава.


Боранија и пасуљ припадају истој ботаничкој врсти у којој су, с обзиром на начин коришћења, формиране сорте са квалитетном махуном без “конца” и пергаментног слоја, које зовемо боранија, и сорте са квалитетним, зрелим зрном различитог облика, величине и боје, које зовемо пасуљ.


Боранија доспева за 45-70 дана (пасуљ до 120 дана). Разликујемо ниске сорте бораније и пасуља (50-60 cm) и високе сорте (преко 3 m) које се гаје уз потпору (притку). Ниске сорте бораније гаје се без потпоре и одликују се раним сазревањем, добрим приносом и квалитетном махунама. Погодне су за гајење као главни, али и пострни усев. Веома су распрострањене сорте Пикер, Галатин 50, Фаворит, Харвестер, Нијагара, Спрајт и домаће сорте Панонка, Сана и Јасеница. За бербу најраније стиже Паланачка рана. Од жутих сорти позната је Маxидор – жута оловка, затим Топ Кроп - зелена оловка.


Од високих сорти највише се гаји Јерусалемска (путерица), крупног, тамномодрог семена, чије махуне достижу 15 cm, затим Старозагорски чеп – жуте махуне са љубичастом шаром и др.



Боранија тражи топлу климу, али високе температуре и сув ваздух изазивају опадање цветова. Најбоље успева у умерено влажном поднебљу. У равницама добро успева као рани пролећни усев. Семе бораније клија на температури изнад 10˚C, па се сеје када прођу опасности од касних пролећних мразева. На исто место у плодореду може се вратити после 4-5 година, а најбоље ју је гајити после окопавина. Сеје се у пролеће – од 20.априла до 05. маја и пострно од – 20. јуна до 20. јула, али уз наводњавање. Сеје се у редове на растојању 50 x 4-5 cm што чини 40-50 биљака по m² са 100-150 kg семена /hа.


Високе сорте ( приткашице) треба сејати на 100 x 60 cm по 4-5 семенки у кућици или у реду поред ограде или плетене жице како би се биљке сачувале од полегања. Сетва се обавља на дубини од 5-7 cm на лакшим земљиштима и на 3-4 cm на тежим.


Ђубрење стајњаком препоручује се под предходну културу да се не би прекомерно увећао садржај азота услед чега биљке бујају, а мало замећу плодове. Азот је потребан у првим фазама развоја док биљке не почну да користе бактеријски азот из квржица. Зато се користе комплексна ђубрива са високим садржајем фосфора. За свежу потрошњу код нас се више гаје сорте са беличастим и жутим махунама, а за прераду са зеленим и округлим.


Боранија се окопава 2-3 пута плитко ради уништавања корова. По потреби се наводњава, најбоље натапањем браздама, пошто вештачка киша доприноси ширењу болести, што поскупљује производњу коришћењем средстава за заштиту биља.


Боранија расте доста брзо и бере се када су махуне сочне и меснате са четвртином нормалне величине семена.





Љиљана Вуксановић