Пикирање се изводи да би се повећао животни простор биљкама. Пикирање има практични значај, јер омогућује да се одгоје и расаде одраслије биљке које ће раније стићи за род. Пикирањем се остварује знатна економија рада, материјала и средстава па због тога овај поступак има широку примену. Треба истаћи да пикирање има екомомско и агротехничко оправдање само у раној производњи поврћа.


Пикирање је по правилу утолико успешније уколико су биљчице млађе. У пракси се операција најчешће изводи када се на сејанцима појаве прва два стална листића или нешо касније. Под нормалним условима расад паприке и парадајза достигне достигне такав пораст за 20-25 дана после сетве. Земљиште на ком се изводи пикирање је смеша супстрата само у већем проценту баштенске земље. Температура супстрата треба да је изнад 15 степени °С.

















Вађење сејанаца из семеништа, као и само пикирање врши се пажљиво, избегавајући сваку повреду биљчице. Пикиране биљке се залију са мало воде, а ако је земља довољно влажна и време облачно, заливање није нужно. Наредних неколико дана у подневним часовима биљке треба заштитити од јаког осунчавања и док се биљке не приме проветравање леја треба смањити, а затим све више појачавати.


Након пикирања температура у пластенку не би требало да прелази 20 степени, 17-18 за време облачних дана. Када се формира 4-5 сталних листова, температура се снижава за 2-3 степена.



Нега расада

Нега расада састоји се од плевљења коровских биљака, заливања, проветравања, прихрањивања и заштите. Расад се пажљиво залива јер превише воде може да доведе до прекомерног раста биљака или гушења младих биљчица. Уколико се појаве коровске биљке сузбијају се чупањем. Прихрана се обавља зависно од стања расада 2-3 пута. Прво прихрањивање се врши 7-10 дана након пикирања, свако наредно по потреби, и пред расађивање на стално место. Веома је важно свакодневно проветравање расада.





Мира Миљковић дипл.инг.