Краставац је једна од водећих култура у заштићеној башти. Због веће толерантности према недостатку светлости, успешно се гаји у зимском периоду. Одговарајућа температутра пресудно утиче на пораст и плодоношење краставаца. За краставац су неповољне високе температуре ( преко 35 степени ) које могу да се јављају у пролеће, па се тада примењује засењивање објекта. Има повећане захтеве за водом и у пуном развоју губе транспирацијом 2,5-4 литара воде дневно по метру квадратном, те је најважније ускладити заливање са температуром и инсолацијом. По облачном времену младе биљке треба заливати мање и само у зони корена, а код виших температура може се површински заливати, јер се тад тиме уједно снижава температура и ствара повољна влага ваздуха.


Краставци у заштићеној башти расту врло брзо и дају високе приносе, па због тога земљиште мора бити добро обезбеђено приступачним хранљивима, растресито и са добрим ваздушним и високим водним капацитетом. Зато се обично саде на земљишту које је обилато ђубрено органским и минералним ђубривима. Краставац веома добро реагује на повећану концентрацију угљен диоксида која доводи до интензивније фотосинтезе и до повећања приноса.


Краставац се у заштићеној башти производи најчешће преко расада гајеног у саксијама, храњивим коцкама или пластичним врећицама. Садња добро однегованог расада обавља се у претходно припремљеном објекту, када је земљиште загрејано до 16 степени Целзијуса. Коренов врат је осетљив, па код садње треба пазити да се биљка пуно не притиска. Када се коренчићи почну појављивати на површини, гредица се покрије слојем од 5 cm. смеше тресета и компостираног стајњака.


У току вегетације осим одржавања температурног и водног режима примењује се : окопавање, прихрањивање, заштита и специфичне мере: везивање уз потпору, регулисање раста и подмлађивање. Окопавање се обавља редовно, јер краставац не подноси збијено земљиште.



Прихрањивање се обавља 3-4 пута у току вегетације са 20-25 g/m квадратном NPК ђубрива, а краставац повољно реагује и на примену фолијарног ђубрива. Начини регулисања раста краставца су различити, а најчешће се примењује одстрањивање свих цветова с бочних грана главног стабла до око 60 cm. висине биљке. Када врх главног стабла дође до горње жице објекта - савије се на доле. Регулисање раста може се обављати закидањем женских цветова и грана која се јављају до прва четири листа. Гране другог реда закидају се изнад 4-5 листова. У целини начин образовања биљке краставца зависи од типа сорте, времена производње а циљ је добити ранију продукцију, форсирајући образовање женских цветова.


Подмлађује се савијањем стабла и плитким укопавањем у земљу на делу на којем избија лист. Убрзо ће се формирати нови корен и нова грана, која се затим води као главно стабло. Везивање се у пракси обавља углавном на два начина : помоћу шпалирних мрежа или уз канап. Коров се сузбија окопавањем а најчешће болести краставца су пепелница, пламењача, мозаик и увенуће. Најбољи лек је здраво семе.


Салатне сорте доспевају за бербу за око 60 дана а касније свака 2-3 дана. Корнишони се беру сваки или сваки други дан а учестале бербе омогућавају образовање нових плодова, а код корнишона плодова прве класе. После бербе усев треба залити а по потреби и прихранити јер здрава врежа и зелени листови значе дужи период плодоношења и већи принос.