Zdrava Srbija Instagram

Пластеничка производња раног кромпира


Повртарство, 10.02.2014.
Саша Бугарчић

Bookmark and Share


Производња раног кромпира може се започети у зимским месцима у заштићеном простору, најчешће у пластеницима. Рани кромпир биће квалитетан и може остварити највећи профит на тржишту, ако се правилно одаберу веома ране и ране сорте, посаде наклијале и декларисане кртоле у раним роковима, настре земљиште и биљке покрију агрилом.


За рану производњу, препоручује се садња наклијалог семена са развијеним клицама од 1-2cm. Наклијавање омогућава, рано, уједначно ницање, уједначен усев и рано образовање кртола. Са наклијавањем семена отпочиње се 4 недеље пре садње. Процес наклијавања почиње одлагањем семена кромпира у плитке дрвене или пластичне гајбе. Оне се слажу једна на другу како би се кртолама осигурао добар проток ваздуха и светлости у периоду каљења. Ради прекидања периода мировања, кртоле се излажу температурном шоку. Температура се повећава на 18-20 °С у корацима од 1-2 °С дневно, у периоду од две недеље.


Овај део процеса наклијавања се обавља у мраку. Потребно је одржавати константну температуру и добру вентилацију током клијања док се не формирају клице од неколико мм до пола сантиметра. Овај стадијум карактерише висока осетљивост клице на механичка оштећења. Као резултат наклијавања, кртоле имају велик број клица које су веома слабе и подложне ломљењу.



Овако наклијале кртоле се подвргавају процесу „каљења“. Поступак каљења се проводи тако што се наклијале кртоле одлажу у светлој, добро вентилисаној просторији при теператури око 10 °С две недеље. Снижавање температуре и излагање светлости (природна или вештачка) ће успорити раст клица док се развој кртола наставља. Ово ће иницирати развој листова столона и корена и формирање хлорофила. Клијанци ће након „каљења“ остати релативно кратки (1-2cm) и чврсти.


Приликом припреме земљишта за садњу кромпира треба унети, на основу одрађене агрохемијске анализе земљишта, органско и минерална NPK ђубрива (половина пред садњу, а остало у прихрањивању). Биљке током вегетације захтевају умерену влажност земљишта, без наглих промена. Због тога се у последње време често примењује систем заливања "кап по кап". Најбоља је трака пречника шеснаест и дебљине "зида" 0,1 милиметара. Испусни отвори треба да су удаљени 20 центиметара. Трака се полажу истовремено са садњом. Преко гредица малчира се слојем сламе , што омогућује боље чување влаге и повећање температуре тла, а наклијале кртоле ничу од 22-27 дана раније.


При овом начину наводњавања нема квашења биљака, забаривања земљишта, преношења биљних болести и испирања хранива. Обезбеђује се оптимално присуство воде и ваздуха током целог вегетационог периода само у банку где се формирају кртоле. Могуће је врло прецизно и благовремено применити оптималне количине водорастворивих ђубрива као и средства за заштиту од штеточина (златица, жичњаци).




Славица Коџопељић, дипл. инг. ратарства


Bookmark and Share

Mala Pijaca