Кељ и купус су биљке из породице купусњача (крсташица). Иако изгледају прилично исто, начин спремања за зиму је потпуно различит. Прва и очигледна разлика између купуса и кеља је у изгледу листова: купус има глатке листове и округле збијене главице, кељ има коврџавије листове и зависно о сорти, или лагано збијену главицу, или лиснату густу розету која не иде у главицу.


Купус је врло неотпоран на ниске температуре и препоручљиво га је пре првог мраза макнути из врта: спремити у подрум или укиселити. То се односи на све врсте купуса: и бели (односно зелени), и црвени, и купус дугуљастих шиљатих главица. Први мразеви и хладноће уништавају листове и главице купуса и карфиола, које изгњиле и пропадају.


За разлику од купуса, кељ је врста која је врло отпорна на мраз и подноси веће минусе. Штавише, након првих мразева се повећава количина шећера у листовима кеља, па је он и пуно бољи након првих мразева. Што је дуже кељ изложен хладноћи, то је слађи и блажег окуса. Али то ће се догодити само на сунчевој светлости, па се тај процес не може опонашати у замрзивачу. Због те наведене особине, кељ је врста коју можете имати и брати у врту целе зиме и тако увек имати свеже поврће. Купусњаче потичу с медитерана и тамо одлично успевају током зиме, али и на континенту ће се кељ одржати и при већим захлађењима.


Како је за човека најбоље и најздравије оно поврће које се узгаја локално и сезонски, прилично је логично да је управо кељ храна која нам расте у врту и коју треба више јести зими. Кељ је поврће препуно витамина и минерала, а поготово витамина С, калијума и беланчевина, а није калоричан. Наравно, лиснато поврће увек бирајте из органског узгоја, јер узгојено у конвенционалној производњи накупља штетне састојке у листовима. Стога, узгајајте кељ у свом врту.


При спомињању кеља многи одмах помисле на вариво од кеља и кромпира. Постоји једна одлична салата од кеља након које ћете га једноставно заволети као сирово поврће: сви којима сам препоручио овај рецепт били су одушевљени и изјавили да им се кељ у овој комбинацији пуно више допада од класичне зимске салате.



За припрему салате од кеља треба вам:

главица кеља
пар ченова блог лука
бундевино уље
со
сирће или лимунов сок

Кељ нарежите на танке резанце или га нарибајте (по вољи дакле, ја волим кад су мало већи «резанци»). Бели лук нарежите на коцкице и помијешајте с кељом, па све прелијте и помешајте с бундевиним уљем, мало соли и сирћета (или лимуновог сока).

Бундевино уље је врло битан састојак и ово је комбинација која је одличан спој окуса, одушевиће вас.



Осим салате, кељ је одлична намирница за припрему зелених кашастих сокова. Мој рецепт за зелени кашасти сок с кељом је:

2-3 листа кеља,
2-3 јабуке (домаће органске наравно),
1 мандарина и 1 лимун и мало коре лимуна за арому (агруми наравно исто морају бити из огранског узгоја, кору нипошто не конзумирајте ако је лимун купљен).
мало воде

- све ставити у блендер, уситнити и послужити свеже.



Зато, осим вртларења у складу с природом, потребно је и јести у складу с природом, а кељ је једна од намирница коју вам природа сада нуди. Стога, уживајте у обиљу витамина и минерала у зеленим листовима кеља. Осим зимске бербе кеља, такође зими можете брати и кељ пупчар, а доста дуго у врту опстају и брокула и келераба .


И још једна мала тајна Све купусњаче немојте ишчупати из земље пошто сте одрезали главицу, јер ће оне потерати нове главице. Биће додуше мање, али тако ћете имати још једну бербу на истој биљци, било да се ради о кељу или о купусу. И већина ће тако и преживети до идуће године и потерати цветове, па можете и скупити семе.



Текст преузет са https://www.biovrt.com/