Микроорганизми у компосту које смо нанели на раније протресено земљиште плоскорезом, активно једу порезано корење корова и многобројне њихове изданке. Виша температура леја и присуство хранљивих раствора у њима, провоцирају још у јесен ницање семена корова у лејама. Доспевши под јесење мразеве, овај коров бива уништен, не успевши да се осемени. Тако се леје ослобађају корова, без посебних начина борбе, без физичких напора, без набавке и употребе разних хербицида. Искорењењем корова из башти повећавамо родност култура.


Међутим, хајде да се мало замислимо, да ли су све биљке, које нису „културне“, „коров“ и штетне за нашу башту? Узмимо за пример маслачак. Да се ослободимо од њега потпуно, немогуће је. Он долеће у башту са свих страна, одакле дуне ветар. Овај „коров“ је, до времена распуштања својих кишобрана, сасвим користан у башти – он ослобађа финтоциде, који штите неке културе од штеточина и болести. А маслачак који цвета у леји кромпира, обавезно оставите, он ће отерати велики број кромпирових златица. Због тога је корисно имати маслачак у башти, а пред само пуштање кишобранчића, треба га подрезати плоскорезом и неизоставно однети у компостну гомилу – процес ферментације органике у гомили одвијаће се много
брже.


Врло је корисна у компостној гомили и стонога. Она је добра за припрему раствора за поливање са ђубрењем леја, заједно са другим коровом, у бачви са водом. Сама стонога мало хране узима од култура, али је треба склонити пре осемењавања, да је сувише много не буде у башти.



Неизоставни пратилац скоро свих башти је коприва. Многи покушавају да се од ње избаве, али и многи пристају на њено присусутво, додајући је исхрани животиња. Али коприва, између осталог, издвајањем финтоцида (фитонциди од гр. fitov-биљка, caedo-убијам) спречавају или убијају неке бактерије и најједноставније гљивице, стварају природни имунитет код биљака.


Летећи финтоциди белог и црног лука, рена, црвене паприке, бора, уништавају просте бактерије и ниже гљивице, па чак и многе инсекте веома брзо, за неколико минута-секунди, штити биљке у башти од неких штеточина и болести. Врло су корисни у компостној гомили пошто убрзавају процес ферментације органике. Они су веома корисни при справљању травних екстраката за поливање и прихрањивање баштенских леја.


Неће бити наодмет у лејама ни хајдучка трава и лековита камилица, њих би чак требало специјално посејати по угловима баште. Мирис ових биљака тера многе штеточине, а прах из њихове цвати, унесен у компостну гомилу убрзава ферментацију органике. Осим тога, чај од ових трава врло је користан за човеково здравље.


Морамо бити опрезни и према другим „коровима“, упознати их из каталога биљака и схватити њихову штету или корист у башти. Сматра се да земља никада и нигде не сме бити пуста. Боље је, на пример, да пролази између леја буду засејани травама, него да буду голи. Голе стазе се прегревају под дирекним сунчевим зрацима, испарава из њих влага, вукући је из леја, леје се исушују и прегревају. Многе културе лоше подносе прегрејане леје. На пример, кртоле кромпира престају да расту, ако је температура земљишта изнад 18-20 степени. Баш због тога се кромпир сеје са орјентацијом редова север-југ. Притом, земљиште леја, код полудневног положаја сунца, у најтоплијем делу дана, налази се у хладу лишћа и не прегрева се.



Јован Дробњак