Добијени компост, после компостирања, можемо дирекно употребити, т.ј. уносити га као биолошки активну супстанцу у пластенике, у леје, на њиве. Посипамо га по површини и одмах се убaцује у аеробни слој.

Количина?

У Западној Европи, где су одавно прешли на органску земљорадњу, сваке године наносе компост у слоју 3-8 cm. Норма уношења се колеба између 50-70 kg на 10 m2. Код оваквих количина нису потребна никаква минерална ђубрива. Земљорадници Европљани кажу: „Нема тако велике количине компоста која би могла нашкодити биљкама. Не могу се пренахранити компостом“.


А како је код нас?

Са нашим режимом економије, утувљиваним у главу од детињства. Што више компоста, то је боље. При том, с јесени је добро нанети што више органике у земљу, да би имале чиме да се хране бактерије, које ту нанесемо са компостом. Компост се очува до пролећа добро покривен сламом или тресетом.

При гајењу расада баштенских култура компост се додаје један део компоста на три дела тресета или земље. Оваквом смесом пунимо посуде, сандучиће, кутије. Расађивање расада на стално место треба вршити, природно, заједно са његовом земљом и при том додавати у сваку јамицу најмање 200 g компостног хумуса.

Приликом сађења кромпира у сваку кућицу треба усути најмање прегршт нашег компоста ( 0,5-0,8 kg), и покрити га не дебелим слојем земље (око 2 cm). Ово због тога да не би жива бића појела кромпир пре појаве стабла и корења. Живо корење је заштићено од бактерија, али може да страда од прегревања од оне топлоте, која се ослобађа даљим гњиљењем органике.


Под зеленим културама (мирођија, першун, салата и сл.) компост се посипа по лејицама и плитко прекопа (5-8 cm), т.ј, уноси се у аеробни слој.



Приликом садње воћа, жбуња, компост се ставља најмање 2-3 kg у сваку јаму, измеша се са земљом због горњег аеробног слоја.У периоду вегетације биљака можемо досути испод корења по 100 g испод повртарских биљака и цвећа и по 1-2 kg испод воћки и жбуња. При том се хумус мора грабуљама помешати са земљом, т.ј. унети га у аеробни слој и полити. Приликом наношења, не стављати га једноставно у земљу, већ у зону коренског система биљака, т.ј. у слој земље од 5-15 cm. А још боље је ако не нанесете на целу парцелу, већ под будуће биљке, да би коренски систем добио додатну храну. Такво наношење је најбоље са свих страна. Биће потребно мање органике, ако се уноси у кућице а не разбацује. И, што је најважније, ђубриво ће бити храна биљкама, а не корову.


Компост обезбеђује биљкама могућност интезивног храњења, што практично значи, могућност убрзаног раста. Код ових биљака је увек боље развијен коренски систем, лишће је значајно већих димензија, блиставо је и има све оно што омогућује остварење већих приноса. Да закључимо, сваки килограм убаченог компоста омогућује већи принос од 3 до 8 kg и више.


Стоп! Какво је то разбацивање?... Трговине се радују, прерачунале се – расплакале се. Мало ми је три килограма, рећи ће неки читалац.

Хајде да израчунамо. За компост смо употребили, истину да кажемо, отпатке. Рад је твој. Са сваког метра квадратног гомиле одједном смо добили 300-400 кг компостног хумуса. Ако је гомила била, например, на 6 метара квадратних површине, ви сте добили отприлике 2 тоне компоста. А тих две хиљаде килограма омогућује вам додатни принос, минимум, према рачуници, 2000 x 3 = 6000 кг, т.ј., 6 тона. А максимално, 2000 x 8 = 16000 кг, т.ј., 16 тона. Даље, прерачунајте са продајном ценом произведеног производа...


Мало вам је?! Врло добро! Добијте више. Богатите се искуством. Експериментишите. И запамтите да је производња сопственог ђубрива, његова употреба, је само један начин. А у земљорадњи се не сме робовати само једном начину. Тим пре, уз разумну агротехнику, која поштује захтеве Закона Природе у свим етапама живота биљке. Важно је све: и припрема земље, и сејање, односно сађење, и брига, и сорта и много другог.




Јован Дробњак