У зависности од климатских и земљшних услова, начина наводњавања и биолошких особина врсте, поврће се гаји на равној површини, на лејама, у фитаријама и браздама.


Гајење поврћа на равној површини.

Примењује се за оне усеве који се гаје без наводњавања или се наводњавају вештачком кишом. На равној површини омогућава се густа сетва (садња) и правилан распоред биљака. Овај начин омогућава примену механизације за извођење читавог низа агромера. На равној површини је најмање колебање земљишне влаге и испирање хранљивих материја.


Леје.

Често се примењују за гајење поврћа које се сеје с јесени и рано у пролеће. Ширина леје може да варира између 120 и 150 cm, висина 20-30 cm, а дужина према потреби. Између леја оставља се ширина 40-60 cm. Леје омогућавају боље цеђење сувишне воде у току зиме и рано пролеће, а у току вегетације наводњавање текућом водом која иде стазом и упија се у леје.



Фитарије.

То су у ствари удубљене леје најчешће широке 80-120 cm, дубоке 15-20 cm и 5-10 m дуге. Најчешће се примењују на малим површинама за усеве који се морају обилно наводњавати (паприка, празилук и целер). Наводњавање се врши натапањем, тј. упуштањем воде у фитарије. Гајење поврћа на овакав начин треба вршити само на пропустљивим, топлим земљиштима с ниским нивоом подземне воде.


Бразде.

Примењују се за усеве који се наводњавају по систему натапања браздама. Бразде се отварају у правцу пада терена, њихова ширина може да се креће између 40 и 60 cm, а између њих се оставља гребен 30-50 cm. Браздањем се површина испаравања знатно повећава, што доводи до бржег просушивања, посебно гребена, услед чега је водни режим подложнији колебању.Бразде се праве рано у пролеће непосредно пред сетву, односно садњу поврћа. Оне се могу извлачити машинама или ручно.





Виолета Величковић, дипл.инг.