Лук је двогодишња врста која припада породици љиљана. Захваљујући високој адаптацији, развиле су се бројне популације и сорте прилагођене веома различитим еколошким условима. За људску исхрану се у току године може користити луковица и цела млада биљка.


На основу садржаја суве материје, шећера и етеричног уља, све сорте црног лука се могу поделити у три групе:


1. Љуте сорте које се одликују високим садржајем суве материје преко 14 %, високим садржајем сахарозе и етеричног уља, а производе се из арпаџика и имају добру способност чувања.

2. Полуљуте сорте садрже од 10 - 14 % суве материје, имају подједнак однос сахарозе и моносахарида, могу да се производе из арпаџика али и директно из семена, а нешто се слабије чувају у односу на љуте сорте.

3. Слатке сорте садрже до 10 % суве материје, глукозе, мање етеричног уља, производе се искључиво директно из семена или расада у условима наводњавања и веома се слабо чувају.



Сорте црног лука се деле и према облику, боји и величини луковице, према начину и циљу производње и дужини вегетације.


У црном луку има веома велики број једињења која су битна у исхрани човека и од велике важности по здравље људи. Највише има угљених хидрата и занемарљиво мало беланчевина и масти. Основу биолошке вредности чине минералне материје као што су минералне соли, нарочито калијума и сумпора и разних олигоелемената као и витамина B1,B2,C,Е,К, каротена провитамина А, глукозида, етеричних уља, биљних хормона сличних инсулину, као и бактериостатика. Витамини се могу поделити у витамине растворљиве у мастима, као што су нпр. А, D, Е и К и витамине растворљиве у води од којих су B1, B2, B6, PP, H, B12, B3, C, R, B15, U, коензим Q.


Значајну улогу за функције људског организма имају протеини, који врше пренос кисеоника помоћу протеина хемоглобина, заштитну улогу при продору разних токсина, бактерија и вируса, врше коагулацију крви, учествују у контракцији мишића...


Зато је црни лук као намирница за људску исхрану од изузетне важности.




Гордана Рехак дипл.инг.