Учешће органског дела у грађи земљишта је различито код различитих земљишта. Органски део чини комплекс сложених органских материја које се могу поделити грубо у две групе: хумифициране и нехумифициране органске материје.


Нехумициране органске материје су изумрли неразложени или полуразложени остаци биљака, фауне земљишта и микроорганизми земљишта.


Хумифициране материје представљају органске материје специфичне природе. Према Тјурину хумусне материје у земљишту могу се наћи у облику хумусних киселина,у облику хумата Ca, Mg, K, N и др.


Иако су хумусне материје отпорније на микробиолошку разградњу од нехумифицираних органских остатака, временом се и хумус минерализује. У земљишту се стално одвијају процеси хумификације и минерализације органских остатака. Уношењем органских и минералних ђубрива у земљиште долази до повећања садржаја органских материја које имају важну улогу у плодности земљишта и исхрани биљака.



Значај органске материје огледа се пре свега што је она извор многих биогених елемената, скоро сав азот земљишта је у органском облику, највећи део сумпора. На органски фосфор земљишта долази и више од 40%. При разлагању органске материје земљишта, путем микроорганизама, биогени елементи из неприступачног прелазе у приступачни облик.


Значај органске материје лежи и у томе што она ослобађа енергију која се користи у раду микроорганизама, повећава абсорптивну и пуферну способност земљишта. Органска материја има важну улогу у побољшавању структуре земљишта, водних, ваздушних и топлотних особина земљишта, што све сабрано побољшава услове за развој биљака.





Светлана Златарић дипл.инг.