Када организми из природе умиру, сама њихова смрт омогућава да почне нови живот. Животиње и биљке, које умиру у шуми или на њиви, временом, под дејством воде, микроорганизама, сунца и ваздуха претварају се у земљу са добром структуром, богатом хранљивим састојцима.


Приликом узгоја биљака, уз примену само органских ђубрива, ми пратимо процесе, који се догађају у природи. Зато било који органски отпад – лишће, трава, коров, делови биљака после плевљења или орезивања, угинули инсекти, птице, дрвеће и биљке – морају пасти на земљу и поново се користе, њихове посмртне остатке не треба односити на сметлишта, депоније.


Припрема и коришћење компоста важан је корак за поновни циклус коришћења таквих ствари, као што је угљеник, азот, манган, сумпор, калцијум, гвожђе, фосфор, калијум, а такође и микроелементи. Сви ти елементи су неопходни за потпомагање биолошких процеса, који у природи постоје. Ми обично постајемо, уместо тога, саучесници еколошког злочина против Земље, који се може упоредити са минералним екстракцијама површинском методом.



Компост има двојак задатак. С једне стране, он побољшава структуру земље. То значи да земљу можемо лакше да обрађујемо, имаће бољу аерацију и добре карактеристике за задржавање воде; повећава се постојаност према ерозији. С друге стране, компост обезбеђује корисне хранљиве супстанце за раст биљака, а његове органске киселине (например хуминска), омогућавају да хранљиве супстанце, које се налазе у земљи (нарочито нерастворљиве) буду доступне биљкама.














Добра структура, састав и садржај хранљивих супстанци, су основа за настанак здраве и плодне земље. На њој расту здраве биљке, које су способне да се заштите од инсеката, штеточина и болести. Најбољи начин борбе против инсеката је коришћење здраве, животворне земље, а не отровних хемикалија, које убијају корисни земљишни живот.



Јован Дробњак