Ово питање се често поставља, мада је бесмислено: као да постоји могућност избора. Треба користити онај, који имамо. Главно је да је органског порекла, према томе, треба га уважавати. Најглавније је да знамо како с њим да најефикасније манипулишемо.


Циљ овог текста је да упозна широке масе земљорадника, баштована и осталих са тајнама добијања високих приноса на бази постизања НАЈВАЖНИЈИХ за сва времена Закона Природе. Намерно подвлачим „најважнијих“, зато што је у природи безброј закона. Сви су они потребни и важни, потребно је на њих обратити пажњу, а ви немате времена, нити припремно знање за њихово проучавање. Ви треба да са најмањим трошковима добијете највеће приносе. Због тога се потрудите да схватите ово најглавније и поткрепите знања путем добијања квалитетног ђубрива од домаћих отпадака уз помоћ компостне гомиле. А затим га раширите по лејицама и на њивама.


За припрему разноврсног компоста се практично све користи, све што је органско, што се може накупити у условима сеоског домаћинства или викендице: стајњак, фекалије, тресет, кухињски отпаци, лишће поврћа, остало лишће и др.


Из онога што смо раније рекли, ви сте вероватно схватили, да треба обавезно унети у компостну масу сламу или сено. Можете их, из практичних разлога, и иситнити. У масу је корисно додати глину и прашину са друма. Све овлажити и стављати на припремљену дренажну подлогу. Остало се ради онако, како смо описали раније, приликом објашњавања процеса, који се врше у гомили. Да ли је компост зрео одређујемо према растреситости масе и према лакоћи разбијања унесених биљних материјала.


Опет, питање, колико треба стајњака?

Са тим питањем су упорни они, који не желе да проникну у суштину процеса. А код такве упорности, ја одустајем од конкретизовања. Јер, сви ви живите у различитим условима, и географским, и климатским, те немате могућности, да, као у апотеци, узмете ово и оно и измерите колико тога и онога. Због тога се не смеју давати универзални рецепти за сваког. Морамо да схватимо основно, и на бази тог схватања сами да контролишемо процесе.


А основно је у томе, да домаћи црнични компост, као и црницу, у природним условима, производи земљишно живо биће. А прегној (хумус) је оно, што остане после биохемијског претварања телашаца тог угинулог земљишног живог бића. Због тога је у стајњаку вредан не сам стајњак као органски продукт, који је прошао преко животиња (мада је и то вредно), већ, углавном, као својеврсна „поткваса“ од неопходних бактерија и неискоришћена од стране животиња храна (40% и више), која постаје храна бактеријама. И ако немате могућности да набавите стајњак, он се лако може заменити смесом фекалија и опалог лишћа. Чак и без фекалија, опало лишће (осим храстовог) даје све што је неопходно за покретање процеса ферментације. Шта више, ову функцију може да изврши и добра баштенска земља од аеробног слоја (од 5-15 cm).


Али, ипак, нека отступања морамо учинити. Да ли ћете правити компост са стајњаком или без њега, у њега морамо додати сламе или сена најмање 25-30%, целулозе у виду сламе, папира, пиљевине, тресета и др. Нерационално је коришћење стајњака за „потквасу“, који је одлежао више од две године после природне ферментације. У њему уопште нема протеина и витамина. Једноставно, бактерије немају тамо шта да једу. Такав стајњак треба „оживети“ додатним уношењем ЕМ-културе бактерија и напунити га сламом или сеном.


Није пожељно коришћење измета гајених у домаћинству птица, због његове огромне киселости, овде се мора извршити додатна ферментација уз температуру до 90 степени целзијуса. Овчије ђубре такође није за новајлије. Њему је потребно додатно прање у току неколико дана кишом или поливањем. Свињско ђубре може бити веома добра компонента компостне масе, али потребна му је дуга, за индивидуалне потребе, обрада и ферментација.


Све остало можемо слободно узимати и користити. Пробајте, али увек имајте на уму да не радите са безосећајном масом, већ са малим, па чак и невидљивим живим бићима. Њима невидљивима за живот је потребно исто: и храна, и витамини, и чист ваздух, и вода, и топло станиште.



Јован Дробњак