Расад је важан за успех целокупног циклуса гајења биљака.Његов квалитет одлучујуће утиче на приносе и квалитет.Од неге изниклих биљака зависи да ли ћемо добити снажан, здрав и добро развијен расад.


У мере неге расада спадају:



Одржавање температуре.

Ова мера неге је од пресудног значаја за добијање здравог и нормално развијеног расада. Оптимална температура за развиће сејанаца у топлој леји за расад парадајза, плавог патлиџана, паприке и краставаца креће се од 18-20 °С ваздуха и 20-22 °С земљишта . По облачном дану и ноћу та температура је за 2-4 °С нижа. За расад купусњача, салате и сличних биљака температура ваздуха треба да је 10-15 °С, а температура земљишта 2-3 °С виша.

Треба напоменути да прекомерно висока температура, нарочито ако је облачно и влажно време, изазива брз раст расада те он постаје нежнији. Такође, нагла и велика колебања температуре изузетно штетно делују на сејанце, а нарочито на сејанце краставца и паприке. Регулисање топлоте у топлим лејама које се загревају разлагањем органских материја, врши се искључиво отварањем и затварањем прозора на лејама.Код леја које имају друге видове грејања (грејачи), топлота се одржава регулисањем притицања топлоте и проветравањем.




Заливање.

Одржавање потребне влаге у земљишту је неопходна мера у оквиру неге сејанаца.Код заливања се мора добро пазити да се не залива ни превише ни исувише мало, јер се и једно и друго јако негативно одражава на биљке.

Залива се млаком водом (т 25-30 °С). На 1m2 расада у леји довољно је 10-15 l воде за заливање, што умногоме зависи од густине склопа биљака и њиховог узраста . Зими се залива расад у преподневним часовима, када је спољна температура изнад 6 или 10 °С. Са отопљавањем заливање се врши у поподневним часовима од 14-16 h. Заливање треба избегавати када је јако сунце. Уколико мора тада да се залива, препоручујемо да одмах након заливања биљке засени, како не би сунчеви зраци, преламајући ваздух кроз капи воде, изазвали ожеготине на лишћу.



Осветљавање.

Пошто се расад у топлој леји у време када има мало сунчаних дана, треба гледати да се максимално искористи дневна светлост што максималније. Чим сунце угреје, без обзира ако је напољу хладно, треба дићи асуре и друге покриваче са топле леје. Велику грешку чине одгајивачи расада уколико не скину асуре преко целог дана.То вероватно раде да расад не би измрзнуо, али греше. Асуре предвече треба вратити што касније. Само се у изузетно хладним данима леје могу касније открити и раније покрити.Битно је с овим у вези и да стакло на прозорима буде увек чисто.




Проветравање.

То је свакодневна радња којом се регулише температура у топлој леји, смањује сувишна влага, пропушта свеж ваздух и испушта искоришћен ваздух.Проветравање хладним данима врши се у најтоплијем делу дана (10-12 h) и то на тај начин што се прозори на леји брзо дижу и спуштају. Прозор се диже на супротној страни од правца ветра.Ако је температура већа од 8 °С, онда се проветравање врши тако што се прозори подигну са супротне стране од правца ветра и тако оставе дуже време. Када наступе топли дани онда се прозори држе отворени током целог дана или се скину како би расад очврснуо.




Засењивање .

Ако после дужег облачног времена наступе сунчани дани, онда преко леја треба ставити неки застор или асуре, како сунчеви зраци не би оштетили расад. Нису ретки случајеви када услед овакве појаве, а да се не изврши засењивање, сунчеви зраци оштете расад . Засењивање не треба примењивати уколико нема потребе за тим, јер такође може да буде и штетна мера уколико се примењује без преке потребе.




Плевљење.

Корови су веома штетни за биљке у топлој леји.Ако је дезинфекција земљишта извршена воденом паром или неким фумигатом, у топлој леји неће бити корова.Ако се ипак појаве коровске биљчице, треба их док су још младе почупати.Плевљење се обавља у топлијем делу дана, пошто је расад у топлој леји претходно заливен.




Прихрањивање.

Иако су земљишни супстрати у којима се гаји расад у топлој леји направљени тако да биљке имају оптималне услове хранидбене за свој развој, ипак у тим растворима може доћи до тога да неког хранидбеног елемента има у мањку а неког у вишку. Мањак неког хранива се надомeштава прихрањивањем.

Расад се може прихрањивати органским и минералним ђубривима и микроелементима. Расад се прихрањује воденим раствором неког хранива путем наводњавања или путем фолијарне прихране. Ако се прихрањује путем наводњавања, обично је то 2-3 пута, где се користи слаба концентрација раствора (на 10 l воде обично се користи око 5 g активног хранљивог елемента у ђубривима) . Ако се изводи фолијарна прихрана , биљке се прихрањују преко листа, најчешће 2-4 пута. Уколико је расад издужен или као заштита од мраза, расад се прихрањује у фази 4 - 6 листа 0,5% раствором калијумових ђубрива , чиме се поспешује развој корена, повећава се чврстина стабла и повећава се отпорност биљака.




Заштита расада.

У заштићеним просторима за производњу расада вештачки се одржавају оптимални услови за развој биљака, али се самим тим стварају и услови за развој корова, разних болести и штеточина. Биљке су док су младе осетљивије на корове, болести и штеточине, него у поодмаклој фази развоја. За заштиту расада од болести, корова и штеточина постоји широк спектар препарата, мада их треба примењивати у слабијим концентрацијама из разлога што су биљке док су у фази расада осетљивије.




дипл.инг.пољ. Владица Гавриловић