Мини поврће је за релативно кратко врме напунило џепове произвођача и побрало симпатије својих потрошача.Тежња произвођача да узгаја културу чији су приноси знатно нижи, а цене веће од оних за поврће стандардне величине звучи нелогично, али никако то и није.


Дугогодишња тежња произвођача учинила је, уз обилно ђубрење и наводњавање и уз интензивну заштиту и развој технологије да плодови са годинама постају све крупнији, па тиме и исплативији.Међутим, уместо да зараде буду све веће, понуда је постала толико јака да је преплавила потражњу и сама себи срозала вредност.


Било је питање времена када ће у трци за профитом некоме синути, па да све крене у супротном правцу. Французи су имали спреман одговор. Рађање зрелих плодова тешких од 10-30 грама, почело је да успева. Док се са једне стране губе тоне, на другој је садржај све гушће концентрисан. Једноставно, сам хемијски састав, арома, мирис и укус које има мини поврће успева убедљиво да порази своју стандардну родбину. Тако, на пример, минијатурни парадајз успева да на собној температури остане свеж и до три недеље, чиме знатно надмашује онај којим смо се увек гостили.Наравно, решења за проблеме новог прозиводног процеса још увек су у повоју.Цвекла се нпр сеје изузетно густо како би се спречило формирање крупног корена, а кукурузу шећерцу погодује оскудније ђубрење и наводњавање. А како је посебност испред, тако је и на крају прозиводне линије за процесе прераде мини плодова израђују се специјалне машине и формирају нови стандарди.



Занимљиво је да су, пре око четири деценије, почетни покушаји да се узгаја мини поврће кренули од просте бербе плода или његовог дела који је још у фази формирања. Али, док је то упалило код младе мрквице која је била изузетно укусна, паприка је била још изузетнијим бљутава. Уместо ове идеје, Француски агротехничари и селекционари су се брзо и успешно окренули стварању специјалних сорти, и заузели доминантан положај у производњи и извозу мини поврћа.


Код нас, мини поврће још увек није заживело. Једини изузетак је био по који чери парадајз. Међутим појављују се полако са једне стране заинтригирани повртари, док је са друге пројекат "производња и прерада маринираног мини поврћа" при Пољопривредном факултету у Новом Саду већ дао позитивне резултате. "Експериментална производња мариниране мини цвекле, изазвала је велико интересовање потрошача. За трен је била распродата ", задовољан је био др Михаил Ђуровка.


Упркос томе што обогаћен укус, величина која олакшава припрему, као и атрактивне боје и облици, имају своју цену (чине болошко нутритивну вредност поврћа лошијом), мини поврће свакако је резервисало своје место под сунцем. Да ли на њивама или само у окућницама, за сваким столом или само за ресторанским, минијатуре имају простора једино да напредују.






Владан Марковић инг. пољ.