Успешна и економски исплатива производња поврћа у заштићеном простору подразумева употребу здравог и квалитетног расада. Основни услови за успешну производњу расада поврћа су:


- температура,
- релативна влажност ваздуха,
- квалитет, јачина и дужина трајања осветљења,
- температура и састав подлоге у којој се производи расад,
- вода,
- садржај хранљивих материја,
- вегетациони простор.


Рана производња расада у нашим условима најчешће се обавља у топлим лејама које могу бити различитог типа и намене зависно од економске моћи произвођача. У последње време велики број произвођача користи контејнерске системе, саксије, хранљиве коцке или пластичне вреће који су практичнији али су скупљи, док код “ситнијих произвођача” и даље је заступљен традиционални начин производње (производња у лејама).Наша препорука је да за сетву треба користити дезинфиковано и квалитетно семе високе биолошке вредности.


Производња расада поврћа један је од најважнијих “момената” у производњи поврћа, јер од њега зависи и успех целокупне производње. Искусни повртари знају да од квалитета произведеног расада директно зависии принос и квалитет, односно економска оправданост производње.


Расад поврћа је млада биљка која се налази у фази 4-10 сталних листова, има добро развијен коренов систем, има чврсто и еластично стабло. Знајући да се расад гаји у заштићеном простору, биљке имају скоро идеалне (оптималне) услове за раст и развиће. У расадничком периоду већина повртарских биљака пролази кроз 4-5 етапа органогенезе. То је најзначајнији период за формирање приноса. Зато од услова успевања у овом периоду зависи морфолошки квалитет (висина биљке, распоред листова, моћ и разгранатост корена), као и време цветања и плодоношења биљке. За сваку врсту у време садње расад мора бити оптимално развијен, што омогућава брзо обнављање корена и даљи раст и развој биљке. Ако се засади сувише млад расад, он се брзо укорењује али спорије расте, док се застарео расад спорије обнавља и због тога се део листова суши. Приликом производње расада који се не пикира, треба планирати око 20%, а ако се пикира 10-15 % биљака више него што је потребно за одређену површину.



При раној производњи расада најбоље услове пружају објекти са грејањем (ваздуха и земљишта), који имају могућност регулисања температуре, светлости, влаге, исхране, док за средње рану производњу добро могу послужити и објекти без допунског загревања. За већину топлољубивих култура ( паприка, парадајз, краставац) оптимална температура за ницање је 25-28 °С. Врло је битно да се након ницања смањи температура на 18-20 степени °С, а када се појаве први прави листови температура се одржава на нивоу оптимума, све до периода каљења недељу до две пре расађивања), када је температура нешто нижа.


За производњу расада неопходно је довољно светлости, јер без довољно светлости расад постаје издужен, и раст се успорова. Допунско осветљавање расада убрзава зрење плодова за 20-25 дана, а повећава и укупан принос за 25-30%.


Ако се расад производи у лејама за земљишну смешу треба користи плодну земљу без корова. Земљу треба помешати са згорелим стајњаком или компостом, тресетом и речним песком. Улога стајњака је да побољшава хранљиву вредност, а песак и тресет да дају растреситост смеши. Најчешћи однос је 2-3 дела стајњака, 2-3 дела земље и део тресета или песка. Није пожељно користити земљу на којој су употребљени хербициди.


Површински земљишни слој мора бити идеално припремљен, без неравнина у улегнућа, а припремљени земљишни слој би тебало да буде 10-15 cm дубине. Сетва у стерилисано или дезинфиковано земљиште обавља се када се земљишни слој загреје. После сетве семе се покрива слојем ситног, просејаног компоста или земљишне смеше. Дебљина слоја којим се врши прекривање семенаје од 0,5 - 1,5 cm за целер, паприку, парадајз и плави патлиџан, а крупно семе као што су диња, лубеница, краставац и тиквице прекривају се слојем од 2,5-3 cm.


Младе биљке имају велике потребе у хранивима. Истовремено, велики је број биљака на релативно малом простору. Расад се може прихрањивати разним врстама ђубрива, намењених за фолијарну прихрану. Овим ђубривима расад се прихрањује 2-4 пута, с’ тим да је прво прихрањивање када расад има 2 стална листа. У фази 4-6 листова, у периоду каљења, пожељно је расад прихранити 0.5% раствором калијумсулфата, чиме се постиже већа чврстина биљака, развија бољи корен и повећава општа отпорност биљака.


За нормалан развој биљке потребно је довољно воде. Вода за заливање треба да је хемијски и биолошки чиста, препоручљива температура је 18-20 °С. Заштита расада од болести и штеточина је обавезна мера. Препоручљиво је редовно проветравање заштићеног простора као превентивна мера против гљивичних болести.




Јелена Стојиљковић