ОБРАДА ЗЕМЉИШТА


Обрада земљишта заузима посебно место међу агротехничким мерама, због њеног великог значаја који има на раст и развој усева. У нашим климатским и едафским условима, зависно од предусева и усева за који треба обрадити земљиште, прихваћене су различите варијанте система обраде у којима се користи класичан начин обраде орања плугом Орање има својих позитивних и негативних страна. Позитивном страном орања сматра се уношење жетвених остатака, ђубрива, у земљиште, врши се припрема земљишта за сетву и контролишу болести и корови.


Недостатак му је недовољна ефикасност због вишеструких прелазака машина преко земљишта, што доводи до промене његове структуре, односно његове збијености. Смањењем броја прелазака знатно се смањују трошкови обраде и збијеност. На који начин и којим машинама ће се вршити орање одређује и биљна врста, јер свакој биљној врсти одговара одговарајућа збијеност земљишта.



Једно од решења које се намеће у органској производњи је редукована обрада земљишта. Применом ове методе смањује се дубина орања, број прелаза преко исте површине земљишта, боља је контрола ерозије земљишта, боље се чува земљишна влага, долази до уштеде у енергији и радној снази. Као и код конвенционалне методе орања и редукована обрада има своје предности и недостатке. Као предност се наводе боља контрола земљишне ерозије, конзервација воде и земљишта и већа ефикасност употребе фосилних горива као необновљивог ресурса. Недостаци су што се на овакав начин не уништавају корови у довољној мери, не смањује се бројност штетних инсеката и задржава се извор инокулума у и на земљишту (оболеле биљке). Необрађени површински слој земљишта је мање порозан, него код обрађених земљишта, што резултира већим садржајем влаге, нижом температуром земљишта, већом количином органске материје на површини земљишта.














Захваљујући жетвеним остацима на површини земљишта, повећани садржај влаге услед смањења евапорације и повољан температурни режим покрећу микробиолошку активност и минерализацију азота, те се на тај начин остварује брже кружење азота и повећава његова приступачност.


Системе обраде, укључујући све видове редуковане обраде нарочито конзервацијску, треба користити повезано са системом биљне производње тј. плодоредом због његовог фитосанитарног дејства и ђубрења.




ЂУБРЕЊЕ

Усвајање ђубрива

Филозофија органске производње је да исхрана биљака почиње одговарајућом бригом о микроорганизмима који се налазе у земљишту. Пољопривредници који се баве производњом органске хране верују да се то најбоље постиже избегавањем примене токсичних материја и одговарајућом обрадом земљишта, као што је избегавање прекомерног орања које је штетно за земљишне организме, као и додавање органских материја и природних минерала. Конвенционални системи обраде покушава да заобиђе природне процесе у земљишту обезбеђујући потребне минерале за биљке директно, у растворљивом облику (минерална ђубрива).














У органској биљној производњи није дозвољена употреба:

- ђубрива која садрже људске екскременте;

- ђубрива која садрже остатке генетички модификованих биљака или генетички модификоване микроорганизаме,

- стајског ђубрива од генетички модификованих животиња




Стајњак

Ђубрењем стајњаком земљишту се враћају хранљиви састојци изнесени жетвом. Стајњак је органско ђубриво, а представља смешу чврстих и течних екскремената животиња и простирке, која је подвргнута процесима превирања За стајњак се обично каже да је потпуно ђубриво, за разлику од вештачких, која су допунска - непотпуна.


Уношењем органских ђубрива у земљиште уносе се и корисни микроорганизми, а истовремено се активира њихов рад. Разградњом, унета органска материја се делимично минерализује, али из продуката разградње се синтетизују нова високомолекуларна органска једињења - хумусне материје. Хумус је изузетно значајан у земљишту, јер утиче на читаву динамику и на све особине земљишта и зато се и назива регулатором плодности земљишта. Биљна хранива у стајњаку су хемијски везана за органску материју и постепено се ослобађају у процесу минерализације. Зато је стајњак спороделујуће ђубриво и он у земљишту делује више година, зависно од особина земљишта, климе, примењене количине ђубрива и дубине заоравања.


Стајњак значајно побољшава структуру земљишта. Целокупан рад око основне обраде земљишта и припреме земљишта за сетву има за циљ да створи погодну структуру земљишта. Стајњак чини земљиште растреситим, ствара се простор за ваздух који је потребан за рад земљишних микроорганизама. Такво земљиште боље упија влагу и боље је одржава, што је битно за подручја са малом количином падавина. Код лаких, песковитих земљишта, стајско ђубриво везује честице песка. Као простирка стоци се обично ставља слама пшенице која упија течне излучевине животиња, повећава количину ђубрива, чини га растреситим, те се брже разлаже25.


Стајњак спада у групу спороделујућих ђубрива. Делује преко минералних материја које се ослобађају у процесу минерализације и преко утицаја на физичке и биолошке особине земљишта. У земљишту се стајњак даље разлаже и ослобађају се биљна хранива. У лаким земљиштима, неутралне или слабо алкалне реакције, минерализација је знатно бржа него на глиновитим и киселим земљиштима. Најбрже се разлаже целулоза и хемицелулоза, а најтеже лигнин. Осим јона биљке из стајњака могу да усвајају и неке органске молекуле, чије дејство може да буде стимулативно или инхибиторно у зависности од својства физиолошки активних материја. Стајњак је потпуно, комплетно ђубриво које веома повољно утиче на физичке, хемијске и биолошке процесе земљишта, а преко њих и на висину и стабилност приноса културних биљака. Под утицајем стајњака, нарочито свежег, тешка земљишта постају растреситија, земљиште се лакше обрађује, проширује се интервал задржавања влажности кад је земљиште погодно за обраду. Под утицајем редовне примене стајњака лака земљишта постају везанија, отпорнија на ерозију. Истовремено, повећава се снага задржавања воде, садржај приступачне воде у земљишту, побољшавају се сорпционе особине земљишта. Стајњак повољно делује на топлотни режим земљишта. С обзиром на то да стајњак повећава укупну порозност, до извесне границе утиче и на брже загревање земљишта.














У зависности од које животињске врсте потиче и садржај материја у стајњаку је различит. Говеђи стајњак садржи више воде, а мање хранљивих састојака, па се сврстава у хладан стајњак. Свињски стајњак може да буде и топао и хладан, што зависи од врсте хране која се даје. Стајњак пернатих животиња је најјачи по свом саставу, јер садржи много више хранљивих састојака од претходно поменутих. И код исте врсте стоке, састав стајњака је различит, на пример, млада стока боље искоришћава храну од старије, па је њихов стајњак сиромашнији хранљивим састојцима. Товна грла добијају више зрнасте хране, него приплодна, па је њихов стајњак богатији у хранљивим састојцима.


Поред чврстог стајњака, за ђубрење веома важну улогу има и течни стајњак (осока). На основу бројних испитивања састава течног стајњака и најчешћег садржаја микроелемената и присуства скоро свих микроелемената, може се закључити да имају значајну вредност као ђубриво. Овоме посебно треба додати посебну вредност овог ђубрива, што су скоро сви хранљиви елементи у њему у директно приступачном стању за биљке, идентично водорастворљивим минералним ђубривима за разлику од чврстог стајњака. Деловање му је продужено и траје 4-5 година. После примене течног стајњака у значајној мери се повећавају микробиолошке активности у земљишту. Уз све ово треба нагласити да пољопривредна струка и наука не познају јефтинији начин решавања проблема отпадних вода и чврстих екскремената у сточарској производњи. На мањим пољопривредним газдинствима посао ђубрења може да се обави брзо и ефикасно набавком само једне одговарајуће цистерне.



Компост

Компост представља органску материју разграђену аеробним путем. Користи се у ратарству, повртарству, хортикултури као побољшивач квалитета земљишта и као ђубриво. Користи се и за контролу ерозије земљишта и као прекривач депонија. По саставу је сличан стајњаку и користи се као основно ђубриво. Припрема се од отпадака биљног и животињског порекла, од градског смећа. Биљни отпаци који се стављају у компостиште морају бити здрави, јер изазивачи болести компостирањем не угињавају. Због тога компост може бити извор ширења болести, корова и штеточина.


Међутим, коришћење компоста у органској производњи може бити везано за проблем хране која се евентуално уноси у њега. Постоје ризици због контаминације хране микроорганизмима чија висока концентрација није дозвољена у органској производњи. Поред микроорганизмима компост из градских насеља може бити контаминиран тешким металима и хемијским материјама, које остају чак и после компостирања. Због тога треба стриктно водити рачуна шта се све користи за припрему компоста.














Уколико се у систему органске производње жели избећи употреба пестицида, хормона, минералних ђубрива не би смело да се догоди да се компост контаминира градским отпадом, који садржи штетне материје.


Компост служи као средство за раст, или као порозни, абсорпциони материјал, који задржава влагу и растворљиве минерале, пружајући заштиту хранљивим материјама неопходним за напредовање већине биљака. Да би се убрзао раст биљака, понекад је неопходно разблажити компост мешајући га са земљом или тресетом, ради смањења салинитета. Поред тога додају се неутрализатори ради достизања неутралне pH вредности или суплементи као ђубриво, влажни агенси и материјали који побољшавају дренажу и аерацију, као што су песак, шљунак, струготина, вермикулит, грануле од глине итд.




Зеленишно ђубриво

У циљу одржавања и повећања плодности и биолошке активност земљишта у органској пољопривреди треба:

- гајити легуминозе, усеве за зеленишно ђубрење и биљке са дубоким кореном у одговарајућем вишегодишњем плодореду;

- користити ђубрива из органске сточарске производње; чврсто и течно ђубриво мора бити заорано у кратком временском року после растурања на површину земљишта, а препоручује се ињектирање течног ђубрива

- заоравати органске материје, компостиране или некомпостиране, са производних јединица на којима се производња одвија у складу са методама органске производње.














Зеленишно ђубрење је зелена биљна маса која се заорава. За овакав начин ђубрења користе се биљке које брзо расту. Гаје се као претходне културе, међуусеви и накнадне културе, а ређе целе године. Зеленишно ђубриво, као накнадна култура, сеје се у јесен, а то може бити уљана репица, смеша маљаве грахорице, инкарнатске детелине и хибридног љуља, смеша маљаве грахорице и озимог јечма. У пролеће као претходна култура, може се сејати смеша обичне грахорице и јарог јечма, затим кокотац, луцерка, лупина. Као међукултуре могу се гајити фацелија, сточни грашак и др. У зависности од услова, биљке се после 4-10 недеља, најкасније пред сетву, покосе и заору или оставе као малч.


Зеленишно ђубриво обогаћује земљиште пре свега азотом из зелене масе, а легуминозе азотом из ваздуха захваљујући деловању квржичних бактерија које живе на њиховом корену и врше фиксацију ваздушног азота. Зеленишно ђубрење је нарочито погодан начин одржавања земљишта тамо где се оскудева у стајњаку. Гајењем биљака за зеленишно ђубрење и њиховим заоравањем могу се надокнадити органске материје које недостају земљишту. На овај начин се уносе важнија ђубрива (N,P,К и Cа). Заоравањем биљака за зеленишно ђубрење, повећава се плодност и структура земљишта.














Закоровљеност, а тиме и количина семена у земљишту, може да се редукује стручном применом зеленишног ђубрења. При томе је важно да на површини зеленишног ђубрења коров који расте не доспе до стадијума образовања семена. Предуслов за то је очишћена сетвена површина, оптимална ширина и евентуална примена заливања зеленишног ђубрива да би се појачали процеси његовог сазревања. Коров ће расти истовремено са биљкама намењеним зеленишном ђубрењу, али ће их прерасти. При том су значајне врсте биљка, које више порасту, а користе се као зеленишно ђубриво29.




Мирјана Милошевић, научни саветник, Институт за ратарство и повртарство, Нови Сад
Слободан Теофанов, помоћник министра за пољопривреду, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије