Зима је време када се своде рачуни али и доносе одлуке и праве планови за следећу сетвену сезону. При томе је јако важно водити рачуна о плодореду. Добро је знати које биљке је добро садити после којих и које се међусобно добро слажу. Ево једног предлога који препоручује Марија Омахен у својој књизи "Мој биоврт".


Поврће из претходне године и којим биљкама их заменити идуће сезоне :

карфиол - целер
црвени лук - краставац, тиквице
махуне - зимски радич
салата - празилук
грашак - кељ пупчар, карфиол
шаргарепа - купус, празилук, грашак
кромпир - кукуруз шећерац
блитва - келераба
парадајз (воли исто место више година)
празилук - ротква, шаргарепа
ротква - салате, махуне, анис
цвекла - карфиол
купусњаче - црвени лук


Кад правимо план сетве према овој табели, водимо рачуна да простор између биљака дуже вегетације (купусњаче, осим келерабе, парадајз, празилук, цвекла, чичак, паштрнак, першун, лук, блитва, целер, пасуљ) попунимо биљкама краће вегетације (салата, ротквице, спанаћ, келераба, крес салата, матовилац, даикон, грашак)


Припрема прошлогодишње гредице

Ако припремате већ постојећу гредицу у повртњаку, тада прво треба почупати остатке корења претходне културе и још мало разрахлити тло вилама. Уколико је претходна култура била зељаста биљка чије корење продире дубоко у тло, тада рахљење и није неопходно. Довољно је гредицу прекопати мотиком или ручном копачицом, додати зрелог компоста и поравнати грабуљама.



Намеравамо ли сејати коренасто поврће, земља мора бити дубоко прорахљена и уситњена. Након рахљења вилама користићемо ручни култиватор и копачицу за што боље уситњавање. Ако немате култиватор и копачицу користите мотику, те грабуље за поравнавање гредица . Непосредно пре поравнавања гредице свакако додајте зрели компост и измешајте га грабуљама са земљом.


Уопштено, за сетву и садњу свих осталих врста поврћа, довољно је земљу уситнити копачицом или мотиком и поравнати грабуљама уз претходно додавање компоста. Ако заборавите додати компост пре "финиширања" гредице, можете га додати и приликом саме сетве и то директно у јаму за семе. При том водите рачуна да компост буде потпуно зрео. Незрели компост штети семену и биљке слабије ничу.


Упозорење!

Ако смо припремили нашу гредицу, а из било ког разлога не можемо одмах сејати, тако припремљену гредицу не би смо смели дуже оставити непокривеном. До тренутка сетве зашитићемо је сламом, сеном или свеже покошеном травом.



Што можемо сејати и садити у Марту


У нормалним годинама Март је месец кад зима одлази и већ се може обавити сетва најранијих култура. Под претпоставком да нас ове године закаснела зима неће ошинути репом ево шта све можемо урадити у свом врту. Ако имамо високе гредице из ранијих година, или нам је у врту добра земља с пуно хумуса тада чим мало затопли и земља се оцеди можемо почети с радовима у врту. Најраније се могу сејати ротквице, шаргарепа, першун, лук из семена, даикон, чичак, грашак, боб те садити лукове, пролећни бели лук, чичоку и рани кромпир. Приликом садње гомоља чичоке (добра је за шећераше) пазите где ће те ју посадити, јер се тешко искорењује. Најбоље ју је посадити у близини ограде, јер нарасте високо и до 3 метра. Има лепе жуте цветове сличне сунцокрету, а и спада у породицу сунцокрета, па се њезини гомољи могу јести и сирови у салати.За брже ницање земљу можемо покрити слојем малча испод којег тло дише, а и киша може пролазити.


Салату и блитву можемо такође посејати и покрити малчом или направити ниски тунел од прућа и пластике ради бржег ницања. На исти начин можемо посејати рано зеље, кељ, келерабе ради узгоја садница. Још их је боље посејати у саксије које можемо неко време држати у кући, а кад никну изнети у пластеник или дању износити на сунчано место у заветрини, а ноћу држати у кући. Код зељастих биљака је важно да нису изложене превисоким температурама у кући, јер ће се превише издужити и полећи. Мале биљчице још у фази котиледона ( прва два листића) или кад се појави трећи листић, пикирамо ( прва пресадња) у веће саксије или у стакленик-пластеник, како би ојачале до пресадње на стално место где ће расти до бербе. У Марту можемо посејати за узгој садница и целер, те плодовите биљке парадајз, паприку, патлиџан, краставце, па чак и махуне и кукуруз шећерац. Данас постоје контејнери од стиропора или пластике у којима се свака биљчица посебно узгоји, па ју је лако са земљом касније пресадити.


Можда мислите да сам заборавила споменути спанаћ. Не нисам заборавила. То је једино поврће које ја не узгајам на јер уз неке добре састојке има и доста штетних (оксалати), па уместо спанаћа користимо коприву која без икаквог труда и муке расте на свакој доброј земљи и представља далеко храњивије и здравије поврће од спанаћа, а може се припремити на безброј начина, између осталог и као спанаћ. Ако коприве редовно берете и косите, целе године ће те имати младих коприва, а могу се и суве користити за чај против анемије, али и за супе и варива.


Веома је за хранидбену и енергетску вредност биљака важно на који начин их узгајамо, колико љубави, пажње и позитивне енергије им шаљемо.




Злата Нанић