У јесен су се леје попуниле компостом и ослободиле се од већине корова. Зими велики број организама страда од мраза. Земљиште леја остало је без „кувара“ хране за биљке. Неки број њих је преживео на већој дубини и чим отопли почиње њихово размножавање. Популација ће се самообновити. Самообнављање популације у средњем појасу Русије, до броја који је способан да оптимално храни биљке, се заврши отприлике у првој половини јуна. Баш у то време почиње вегетација највећег броја култура. За велики број, од друге половине јуна до јесењег захлађења, остаје релативно мало времена, да би успеле да формирају свој природни род.


Многи су били сведоци, да, например, расад, посађен још у мају, мучи се, не почиње расти, вене, а понекада се и осуши. Не помаже му ни заливање, ни мокраћа, ни други баштованови покушаји. И тек у другој половини јуна почиње приметан раст култура. То се догађа баш због тога што се у земљишту у то време врши обнављање живе земљишне структуре у оптималној количини која може да храни биљке. Међутим, рокови активне вегетације при том су знатно смањени и добар принос се не може очекивати.


Да би активна вегетација биљака почела раније, морамо раније у земљишту створити довољан број живих организама који је способан да створи у земљи довољно хране за биљке. Писац Слашчинин, настављач праксе баштованства нашег савременика Пономарјова, који је добио приносе пшенице на својој парцели око 300 c/hа, пише како је у својој башти радила његова бака. Она је терала унука да у јесен, пре мразева, скупи у кошеве површински слој земље са места где је био стајњак. Те кошеве бака је чувала у топлој остави. У пролеће је кроз сито сејала ту земљу на своје лејице на неколико дана пре сетве. Приноси су при том на бакиним лејама доспевали раније и били већи него код суседа, који то нису радили. А како је то баки успевало?


Она је у топлој остави сачувала живе земљишне организме, којима је у пролеће напунила леје своје баште и тиме обновила земљишну популацију у лејама раније него што би се она самостално обновила. Данас не морамо више да се мучимо скупљањем и чувањем земље испод гомиле стајског ђубрива. Већина баштована, нарочито грађана, нема могућности да чува ту земљу по својим становима. Данас се мора и поступа једноставније – користи се препарат „Бајкал ЕМ-1“. То су, такође живи микроорганизми – 86 врста у једној флашици.



За недељу и по до две, пре почетка сетве, завежите на кочићима леја канап, протресите плоскорезом Фокина урамљену канапом леју, нанесите ведро компоста на свака два метра дужине, полијте компост раствором ЕМ-препарата (једна супена кашика на ведро воде без слатких додатака), тако направљеног раствора 5 l сипајте на два метра дужине леје и још једном протресите земљу плоскорезом уз убацивање компоста у земљу. Популација микроорганизама ЕМ-препарата се брзо размножва и за 1,5 – 2 недеље биће их довољно да у потпуности нахране наше усеве.


Расад, посађен у такво земљиште, крене одмах да расте, прескачући период „прилагођавања“. Ваше културе ће бити предодређене за високе приносе. На дан сејања (садње) култура затегните за кочиће канап. Протресите земљиште леја плоскорезом Фокина (лакше и успешније то протресање земље можемо урадити специјалном направом – растресачем уских леја – баш се тако зове у продавницама, а с његовим изгледом се можете упознати на једној од фотографија) и поравњајте површину леја грабуљама (на уским лејама погодне су за рад грабуље са широким радним делом – 30 см), тако да она буде идеално равна и да нема удубљења за скупљање влаге. Поставите радни део грабуља на површину леје под неким углом према канапу и повуците грабуљама по целој дужини леје. При том на ивици леје ће се формирати земљани бедемчић са врхом испод самог канапа, висине 8-10 см. Урадите исто и са другом ивицом леје. Овај бедемчић је потребан ради тога да се вода и раствор ЕМ-препарата не сливају у стазице, већ да се задржавају само унутар леје. Осим тога, унутрашња основа бедемчића служи као орјентир за редове усева, односно, засада култура.


Семе треба сејати у браздицама са тврдом основом. Такве браздице треба правити не прстом или неким кочићем, како раде многи баштовани (да се не увреде баштованке што ћу рећи – биљке не воле женску руку, посејане мушком руком оне боље расту и дају веће приносе), већ притиснути унутрашњу основу бедемчића ребром дашчице. На таквој тврдој основи семе неће пропадати у дубље слојеве приликом заливања, остаће на истој висини, имаће једнаке изданке, а имајући на чврстој подлози бољи контакт са земљишном влагом, доспеће раније.


Посејано семе треба посути одозго субстратом – крупним песком, ситном просејаном пиљевином, без струготине, а најбоље просејаним компостом кроз сито од 1,5 – 2 mm. Такав компост добро је направити у јесен и чувати на сувом до пролећа. Међутим, таквог компоста је сасвим довољно једно ведро за башту од 6 ари. После сејања леју треба полити обичном водом (најбоље кишницом или снежницом) - 5 l на 2 m дужине леје. Треба поливати, трудећи се да се не наруши слој субстрата над семеном у посејаним редовима. Земљиште леје, до појаве изданака, пожељно је држати стално влажним, када је неопходно поливати га искључиво обичном водом (не водоводском).


Кртоле кромпира, посађеног ашовом, које имају под собом растреситу основу, тако исто могу да пропадну од кише или при заливању. Како пропадну на различите дубине, њихови изданци нису једнаки, неки се уопште не појаве. Осим тога, растресито земљиште око кртола им не дозвољава да имају бољи контакт са земљишном влагом, што успорава њихов раст. Зато је кртоле боље садити, применом специјалног садилника – јамара (формирач јамица). Њега можете лако и сами направити. За то вам је потребно да у шуми нађете брезову грану (бреза има чврсту структуру древесине и боље се од других глача и обрађује) са лоптастим изданком диаметра 6 – 7 сm. Над изданком грана треба да буде права и равна, дужине 130 – 150 cm. Откинути грану ниже лоптасте израслине и очистити од коре. Израслину ишмирглати, опалити на пламену и још једном
ишмирглати ситнијом шмирглом. Одмерити од лоптасте израслине 12 cm и урезати у стабло са обе стране дрвене пречкице димензија 300 – 50 – 20 mm. Величина уреза на стаблу одговара величини 50 mm пречке. Обе пречкице треба причврстити клиновима са наврткама (олдшраф). Прављач јамица је спреман.


Лоптасти део алатке се стави на површину леје у унутрашњу основу земљаног бедемчића, ногом притиснути пречку, лопта улази у земљу, а пречкица само што додирне површину. Алатка се вади из земље и јамица је за кртолу спремна. Траг пречкице на земљи служи као орјентир за следећу јамицу. Кртоле се стављају у јамице и засипају грабуљама земљом са површина леје. Јамице имају тврду сферну основу, кртоле не пропадају после кише или заливања и имају добар контакт са земљишном влагом. Кромпир одједном и енергично пролиста.



У суседним редовима кртоле се саде у шаховском распореду. Јамице за садњу расада најбоље је правити дланом руке. Биљке не воле трагове метала од металних алатки. После стављања расада у јамице, покрива се земљом леје, такође рукама. Земљиште око стабљике се не сме стискати да би се учврстила стабљика, јер при том може бити уништена велика количина најситнијих апсорбујућих земљишних раствора коренчића. Оно се довољно стврдне после поливања, које се врши одмах после сађења расада. Ако се при том земљиште око саднице много слегне, треба га насути новом земљом. Две недеље после садње расада залива се по потреби, али само простом водом, најбоље кишницом или снежницом.


Биљке крупног лишћа, купус, тиквице, парадајз, краставци, саде се у уским лејама у два реда шаховским поретком. Размак међу биљкама у реду бира се према жбуну одрасле биљке. При томе се мора водити рачуна да се гране и лишће суседних биљака не додирују. Врло је корисно посејати у уској леји један ред мркве (шаргарепе) и један ред црног лука. То су друштвене биљке. Оне се узајамно штите од луковске и мрквине мухе.


Ако је леја формирана, а сађење односно сејање тог дана није извршено, онда на дан сејања или садње леју треба протрести и формирати поново. То је такође битно у борби против корова у лејама – њему се не сме дати предност у односу на културе.



Јован Дробњак