Велики приноси и добри економски резултати у савременој пољопривредној производњи подразумевају потпуну агротехнику, односно интензивну обраду земљишта, наводњавање адекватну примену ђубрива, компексну заштиту биљака од болести и штеточина као и максимално коришћење генетског потенцијала гајених биљака. Али, све то проузрокује многобројне негативне последице на еколошки систем и квалитет живота. Убрзани развој биотехнологија, заснован на еколошким принципима, утиче да традиционални систем пољопривредне производње доживи бројне промене.


Сматра се да ће пољопривреда у овом веку бити заснована на принципу одрживог развоја који предвиђа значајне промене у технологији гајења усева и оплемењивању биљака који би допринели бољем успостављању еколошке равнотеже и стабилности природних добара у екосистему. Такав начин производње биљака мора бити заснован на економској исплативости.


У тај систем се у потпуности уклапа биофертилизација. Примена микробиолошких ђубрива или биофертилизација у савременој пољопривредној производњи представља уношење живих микроорганизама у земљиште са циљем побољшања снабдевања биљака неопходним храњивим елементима. Биљка је једино живо биће које у природи живи у две средине, атмосфери и педосфери. Земљиште служи биљкама да се у њему причврсте (укорењавају) и да из њега узима воду, храњиве материје и енергију. Уколико је то земљиште неструктурно, без доброг водно ваздушног режима, а поготово ако је затровано киселинама и другим штетним материјама које су се неадекватном обрадом и употребом минералног ђубрива створиле. Микробиолошка сфера, број корисних микроорганизама и зрео хумус у земљишту, су основ за планирање доброг и квалитеног приноса.


Уношењем ових бактерија у ризосферу биљака убрзавају се процеси трансформације органске материје и биљка се снабдева потребним хранивима. На овај начин може се побољшати снабдевање биљака азотом, фосфором, калијумом, гвожђем, сумпором, али и стимулисати раст и развој корена. Саставни део микробиолошких ђубрива најчешће су Azotobacter, Azospirillum, Bacillus, Pseudomonas и друге бактеријске културе.



Имајући у виду значај азота у исхрани биљака, јасно је да се посебно место придаје бактеријама које снабдевају биљке азотом. То су бактерије из групе азотофиксатора које елементарни, атмосферски азот, преводе у облике приступачне биљкама. Ове бактерије се налазе у непосредној близини корена и азот предају непосредно биљкама.


Поред азота раст биљака директно зависи од фосфора, а он је најчешће присутан у земљишту у формама које су неприступачне биљкама. Бактерије из рода Bacillus и Azotobacterмогу синтетисати органске киселине и фосфатазе које ће неприступачан фосфор превести у биљкама приступачну форму. Калијум који је у земљишту ""заробљен"" у облику алумосиликата, захваљујући активности бактерија из рода Bacillus, постаје приступачан биљкама. Неке бактерије захваљујући присуству сидерофора доприносе снабдевању биљака гвожђем. Такође је познато да бактерије из рода Pseudomonas могу трансформисати органске форме сумпора у неоргански и на тај начин га учинити приступачним за биљке.


Све ово указује да се применом микробиолошких ђубрива која у себи садрже више популација микроорганизама, може побољшати снабдевање биљака неопходним хранивима уз истовремено очување животне средине и производњу здравствено безбедне хране. Поред тога ове бактерије имају способност синтезе биљних хормона (типа гибералина и ауксина) чиме се додатно стимулише биљни раст и утиче на отпорност биљака. Уношењем микробиолошких ђуибрива у земљиште утиче се на ток и усмеравање микробиолошких процеса у земљишту што ће утицати на раст и развиће биљака али и на само земљиште.


Неки од микроорганизама који су унети у земљиште могу да синтетишу слузаве материја које играју значајну улогу у слепљивању микроагрегата што доприноси формирању фине структуре земљишта те се смањује потреба за обрадом. Након изумирања микроорганизама унетих у земљиште повећава се укупна биомаса, а ефекти ће се показати у следећој вегетацији. Повећање органске биомасе довешће до повећања плодности земљишта путем стварања биљкама неопходних минералних хранива. Све ово упућује да примена микробиолошких ђубрива има своје место у савременој, конвенционалној али и органској и одрживој пољопривредној производњи.




Златко Вамповац дипл.инж