Када се говори о органским ђубривима углавном се мисли на стајњак. У поређењу са минералним ђубривима, његова употребна вредност, односно састав и количина расположивих минералних материја за биљке је више него скромна. Просечан садржај минералних материја у добро згорелом стајњаку (то је растресит, мрки супстрант, који се лако ситни) је око 0,5%N, 0,25% P2О5, 0,5-0,6% К2О, CаО 1%, Мg 0,3%, Мn 30-50 mg/kg, Zn 10-20mg/kg, Cu 1-3mg/kg, Мо 0,1-0,2mg/kg, B 3-5mg/kg. То значи да уколико се пореди количина од 100kg стајњака са 100kg, рецимо, КАN-а, код стајњака је азот присутан само са 500g, док га код КАN-а имамо 27kg, што је, неупоредиво више.


Али, примена органских ђубрива је агротехничка мера која се обавезно примењује због много разлога која у основи не леже у његовој храњивој вредности него у добрим и позитивним ефектима које она остварује у земљишту, на само земљиште а самим тим и на биљке. Органска ђубрива односно стајњак, састоје се од хумусних супстанци, једињења која својим саставом и количином делују како на физичке тако и на хемијске особине земљишта.


Деловање хумусних супстанци на физичке особине земљишта, можемо сврстати у четри групе, и то директно и индиректно.



1. Деловање хумусних супстанци на физичке особине земљишта:

а. директно преко разбијања тешких земљишних агрегата својим крупним честицамал,

б. индиректно преко присуства “лепљивих” супстанци коју стварају микроорганизми и преко стварања хумата, једињења која стабилизују агрегате.




2. Хумусне супстанце повећавају водни капацитет земљиста:

а. директно везујући воду за органску материју,

б. индиректно преко побољшања његове структуре.




3. Хумусне супстанце повећавају аерацију (присуство ваздуха):

а. директно повећавају снабдевање корена кисеоником,

б. индиректно омогућавају издвајање угљен диоксида са површине кореновог система.




4. Хумусне супстанце повећавају земљишну температуру:

а. директно са својом тамном бојом, која повећава моћ упијања топлоте,

б. индиректно преко побољшања структуре, омогућава се лакше издвајање вишка влаге.





Деловање хумусних супстанци на хемијске особине земљиста,можемо сврстати у шест група.



1. Хумусне супстанце складиште минералне материје на њиховој површини у измењеном облику (ово је посебно важно за земљишта која садрже мало глине).




2. Хумусне супстанце такође обезбеђују биљке минералним материјама и енергијом, преко разлагања хумуса, дајући:

а. угљен диоксид за фотосинтезу,

б. минералне елементе, нарочито азот, фосфор, сумпор, али и сви остали, као и микроелементи

ц. органска хранива, као сто су шећери, аминокиселине и други продукти у процесима разлагања, чији је значај за исхрану биљака ипак занемарљив.




3. Разлагањем хумуса се мобилишу минерални елементи из неорганских резерви:

а. директно преко “хумусног ефекта” у коме нпр. микробне излучевине органских киселина ослобађају минералне материје из резерви које нису приступачне биљкама,

б. индиректно преко деловања киселина, које се ослобађају при разлагању хумуса и делују на резерве хранива или преко снижавања редокс потенцијала, при коме се одређена хранива мобилишу у редукционим условима.




4. Разлагање хумуса поспешује фиксацију атмосферског азота, али под условом да хумусне супстанце које садрже мало азота који захтевају N-фиксирајуће бактерије.




5. Имобилизација минералних материја хумусним супстанцама:

а. краткотрајна блокада хранива, при чему микроби привремено складиште минералне материје у својим телима и на тај начин их “блокирају” за биљке,

б. дуготрајна блокада хранива у хумусним супстанцама, нпр. преко уградње минералних материја у макромолекуле стабилног хумусног органског комплекса и стога она су у немобилном и неизмењивом комплексу.




6. Органска супстанца и активне супстанце у земљишту:

а. супстанце раста или “супстанце са карактером супстанци раста” (нпр. витамин, хинони) могу позитивно утицати на процесе клијања семена уколико они нису довољно присутни у самом семену,

б. инхибитори раста, који делују у врло малим количинама и успоравају пораст биљака, а повремено могу изазивати и знатна оштећења уколико су присутни у већој количини у зони кореновог система,

ц. повећавају отпорност одређеним супстанцама (антибиотици) који су присутни у малим количинама у земљишту нпр. стрептомицин, терамицин које биљке усвајају и повећавају своју отпорност према болестима



Као основно и најважније, пре свега треба урадити агрохемијске анализе земљишта и на основу добијених резултата урадити правилну примену како минералних тако и органских ђубрива. Само тако ћемо остварити максималне приносе уз минималне трошкове.





Златко Вамповац дипл.инж.