Садржај и активност микроорганизама у земљишту значајан је чинилац његове плодности. У земљишту су присутни бројни микроорганизми нарочито из групе бактерија и гљива. Поред корисних микроорганизама у земљишту се могу наћи и штетни, најчешће су то организми из групе нематода. Корисни микроорганизми разграђују органску материју у земљишту при чему је чине приступачном за винову лозу и доприносе повећању плодности земљишта.


Већа количина микроорганизама у земљишту побољшава и физичке особине земљишта чинећи га порознијим. Корисни микроорганизми разлажу и излучевине кореновог система винове лозе и одумреле делове корена. Штетни микроорганизми троше извесне количине потребних елемената, а јављају се и као преносиоци различитих вирозних обољења. Ђубрење земљишта већим дозама стајњака и других органских ђубрива доприноси богатству корисних микроорганизама. Сем тога земљишту се могу додавати и микробиолошка ђубрива у којима се налазе веће количине бактерија (фосфобактерин и др.) чиме се побољшава садржај корисних микроорганизама у земљишту.


Примена минералних ђубрива изазива снижење бројности амонификатора, Насупрот томе иста ђубрива утичу на повећање протеиназне активности. Ораганска ђубрива заправо лече земљишта која су упропашћена неконтролисаном употребом вештачких ђубрива. Позната је чињеница да употребом вештачких ђубрива земљиште постаје кисело, испошћено и теже је за обраду. Микроорганизми су заслужни за бржу разградњу минералних ђубрива и других материја које се налазе у земљишту и тиме биљкама омогућују лакше усвајање макро и микро-елемената.



Биођубрива


Најновија група ђубрива која се популарно зову „ биљни стимулатори“,а могу се применити и фолијарно и фертиригацијом. Главни извори за биођубрива су микроорганизми -бактерије,гљиве и алге те природни биљни екстракти. Могло би се рећи да су ова ђубрива „оплемењивачи „ процеса у биљци јер их појачавају, убрзавају и побољшавају и да су активатори земљишта и његове плодности.


1.Ђубрива са аминокиселинама

Додавањем Л-аминокиселина биљци које иначе ствара и користи у синтези протеина и другим процесима биљка се чува да би лакше пребродила неповољне утицаје (штеди енергију). Ефект: ублажавање штета насталих стресним абиотским условима: мраза, високих температура, туче,суше и недовољне осветљености или боља припрема биљке на лоше услове Производи са биљним аминокиселинама:

- ђубрива са биљним аминокиселинама
- ђубрива са микроелементима и аминокиселинама
- ђубрива са елементима, аминокиселинама и хуминским киселинама


Хуминске киселине омогућују боље усвајање хранива и активирају микроорганизме у земљишту и корен „боље ради“.



2. Микробиолошка ђубрива

Главна разлика наспрам осталих органских и минералних ђубрива је у томе да су „жива“. Садрже изабране и испитане сојеве микроорганизама из земљишта – бактерије, гљиве или модро-зелене алге. Ти корисни микроорганизми су „узети из природе“, али су произведени као чисте културе у лабораторијским условима за микробиолошка ђубрива. Уношењем (инокулацијом) ових ђубрива, у земљиште се не уносе хранива за исхрану биљке. Она ће се радом „ђубрива од микроорганизма“ ослободити у облик који ће побољшати снабдевање биљке елементи ма нпр. N,P,K,Fe,S. Својим деловањем микро биолошко ђубриво ће подстакнути раст кореновог система и повољно утицати на друге процесе у биљци и земљишту.

У пољопривреди је најраспрострањенија микробиолошка прихрана уношењем бактерије рода Rhizobium и Bradyrhizobium на већином ратарске културе из породице легуминоза.Овде се користи симбиотско удруживање тзв. квржичних бактерија које живе на корену и обезбеђују легуминозама азот вежући га из ваздуха.


Микоризна ђубрива

У новије време производе се микробиолошка ђубрива где се за побољшање производње користи микориза или симбиоза гљива и корена биљака.Овде узајамни корисни однос два организма није везан само на легуминозе већ је могућ за све културе. Микоризне гљиве се повезују с кореновим длачицама и из њих црпе храну (залихе угљенохи драта), а заузврат својим делатношћу помажу биљци у:

- лакшем примању хранива и воде уз јачање кореновог састава - дубљи корен,маса корена већа и до 90%

- јачању отпорности на неповољне услове у земљишту – нпр. на сушу, заслањеност земљишта

- заштити од узрочника болести – ограничавају раст нападајући друге штетне гљиве и бактерије из земљишта (нпр. Pythium, Rhizoctonia, Sclerotinia, Fusarium, Verticillium) па неке од њих можемо сврстати и међу биофунгициде.


Примењују се и ђубрива са микоризним гљивама као врсте Trichoderma asperellum одређеног соја. Примјењују се уношењем у земљиште након бербе или 10-так дана пре сетве/садње, третирањем семена (најчешће ратарских култура) и мочењем резница и пресадница у отопини препарата.



Ђубрива са „сумпорним бактеријама „

Уношењем у земљиште Thiobacillus thiooxidans или T.ferooxidans, бактерија које побољшавају оксидацију сумпора у земљишту, повећава се киселост – производи се сумпорна киселина. Њихова улога је јако важна у алкалним и карбонатним земљиштима јер побољшавају упијање фосфора, K,Ca,Mn,Mg и непосредно делују против клорозе (недостатка Fе). Активношћу ових бактерија посредно се побољшава кондиција биљке и плодност земљишта.



Производи са алгама

Ђубрива са алгама садрже спојеве екстрахиране из морских алги. Препарати садрже хормоне раста ауксине и цитокинине који појачавају развој корена ,а за боље упијање воде и хранива додају се и друге материје (нпр.витамини).



На основу активности појединих микроорганизама у земљишту и продуката који остају за њом могу анализирати биохемијски процеси у земљишту као и сагледати његова плодност. Најпре је потребно рећи да се у земљишту микроорганизми налазе у одређеним равнотежним односима који су у директној вези са типом земљишта. На основу ове чињенице, можемо сагледати све промене које настају у одређеном типу земљишта а последица су различитих процеса. Нпр. на основу бројности и активности микроорганизама заједно са хемијским и педолошким параметрима, може се сагледати плодност земљишта.



Као један од показатеља опште микробиолошке активности у земљишту користи се бројност систематских група као и активност ензима дехидрогеназе. Ензими дехидрогеназе учествују у процесу дисања преносећи водоник од донатора до акцептора (примаоца). Овај ензим у земљишту је највећим делом микробиолошког порекла. Због тога њено веће присуство у земљишту сведочи о повећаној микробиолошкој активности тј. о повећаном интензитету дисања те интензивнију разградњу свеже органске материје и хумуса. Активност овог ензима већа је у неутралним земљиштима која имају више органске материје. У земљиштима са садржајем органске материје (хумуса) изнад 2% и повољним водно-ваздушним својствима, налази се већа количина микроорганизама јер су они већински хетеротрофи.


Процес кружења азота (N) у земљишту може се сагледати на основу микробиолошке активности одређених група микроорганизама, и присуства одређених ензима. Када говоримо о садржају органских једињења азота, пре свега се треба осврнути на бројност микроорганизама из групе амонификатора и активност ензима протеазе. Бројност амонификатора указује на општу биогеност земљишта. Протеазе су ензими који учествују у разградњи сложених протеина до аминокиселина, тако да се на основу њихове активности може проценити однос C:N (угљеник:азот) а на основу броја амонификатора може се установити да ли је амонијачни азот доступан биљкама или је уграђен у ћелије микроорганизама. У трансформацији простих органских азотних једињења учествују микроорганизми продуценти ензима уреазе. Повећан садржај овог ензима указује на повећану количину урее у земљишту. Уреа се јако брзо трансформише у нитрате који могу бити веома опасни за живи свет, нарочито уколико испирањем доспеју у водене токове. А једна од опасности је и доспевање нитратних једињења у пољопривредне производе јер су штетни за људе.


Нитрификатори се користе као показатељи садржаја амонијачног азота, али и неких особина земљишта. Тако на пример, ова група микроорганизама указује да је земљиште неутралне реакције и добрих водно-ваздушних особина. Уколико се у земљишту у већој мери појаве денитрификатори то је знак анаеробних услова јер ова група микроорганизама се развија у одсуству кисеоника. Азотофиксатори за своју исхрану користе лако разградљиве угљене хидрате те њихово повећано присуство указује на уношење органских материја (слама, стајњак). Такође, ова група микроорганизама захтева и повољан водни режим те њихово одсуство може указивати на недостатак влаге у земљишту.


Осим праћења метаболизама два најзаступљенија биогена елемента – угљеника и азота, за добијање детаљније слике о стању земљишта могу се користити и друге групе микроорганизама и њихове ензиматске активности. Нпр. Aspergillus niger, A. oryze и Azotobacter chroococcum користе се за одређивање фосфора и калијума приступачних за биљке, а алга Scenedesmus и гљива Cunninghamellа за одређивање садржаја минералног азота. Наравно ово су само неки од показатеља стања у земљишту и треба имати у виду да су сви природни процеси међусобно тесно повезани и да самим тим зависе и од других биотичких или абиотичких фактора.


На основу ових чињеница изнетих у овом тексту могуће је пратити процесе у земљишту али и процесе његове поправке или деградације и постављати претпоставке о судбини живог света које је директо везано за њега. При томе, обзиром да овим путем добијамо само део слике природних процеса у земљишту, неопходно је обратити пажњу и на неке друге показатеље који нам могу дати додатне информације које ће нам послужити за склапање комплетне слике и постављање тачнијих претпоставки.



Валентина Алексић, дипл.инг. мелиорација земљишта и вода