Лиснати кељ је једна од најотпорнијих зимских повртарских култура. Изузетно се лако гаји и отпоран на велики број неповољних услова. У исхрани се користи почетком године, после мразева и у том периоду је једна од ређих култура која се може користити у свежем стању. Успешно се гаји после усева боба и грашка.


Од сејања до бербе пристиже за око 7 недеља, тада већ са младих биљака можемо скидати прве листове. Висине је 40-80 cm, боље успева на сиромашним земљиштима од осталих купусњача али најбоље приносе постиже на земљиштима неутралне реакције. Успешно се гаји на отвореном пољу, може и на делимично засенченим, једино лоше успева на пропустним земљиштима. Добро реагује на органска ђубрива, тј. стајњак у кол. од 20-25 t/hа, не претеривати азотнми ђубривима јер ће продужити вегетацију и бити неотпоран на мраз. Потребна температура за клијање у затвореном простору 7 степени. Семе се сеје у фебруару за летњу бербу, за за зимску бербу у мају.



На отвореном пољу од априла до маја семе се сеје у расадник у плитке редове, пресађиване се врши са 6-8 недеља. С пролећа сетва се обавља директно у једну рупу по 3-4 семенке, кад биљке порасту тада проређујемо усев и остављамо по једну биљку. Сетву кеља можемо обављати и у јулу и у августу. Постоје различите форме тако да се оне највишље сеју на растојању од 45 cm.


Заливање је обавезна мера, док су биљке млађе имају изражену потребу за водом. Од штеточина највеће проблеме праве ларве лептира купусара, купусни мољац, купусна мува, купусне ваши а често се јавља и купусна кила.


Берба се обавља по потреби, могу се и са млађих биљака раније скидати листови, за јело нај укуснији је после мразева као и кељ пупчар.




Драган Мијушковић