У природи, када једно биће угине, његово место попуни друго. И ако се у земљи уништавају корисне бактерије, њихово место заузимају некорисни или штетни микроорганизми. Гљиве се не смеју назвати штетним. Оне су једноставно – другачије. Њих има врло много, разних врста. Постоје велике и врло мале. Микроскопске.


Земљишне гљиве подносе велику киселост. И, ако су у земљи уништене корисне бактерије, њихову територију заузимају и множе се. Гљиве и бактерије у земљи имају различита „задужења“. Гљиве и печурке боље од бактерија разлажу ткиво дрвенастих биљака. Због тога су оне бројније у површинском слоју земље. Воле добро проветравање земље. И не могу опстати у земљи која је презасићена водом. Печурке нису непријатељи, већ конкуренти бактеријама. Али, има и непријатеља.


Постоје још такозвана „најпростија“ жива бића – ждерачи бактерија. Ова бића су стални становници земљишног слоја. Потребно је да их познајемо, због тога што њихов прекомерни број доводи до несхватљивог за земљорадника, снижења приноса. Свима је позната оваква ситуација: „Све сам предузео према науци за добар принос, а нисам добио ни просечни“. А тајна може бити у томе, да се уз превелику влажност, коју воле најпростија жива бића, њихов број нагло повећао и она су једноставно пождерала корисне, за земљу и земљорадника, земљишне бактерије.


Уништавање ових штетних најпростијих живих бића је најједноставније повећањем температуре земље. Изложити земљу врелим зрацима сунца. Тако су радили земљорадници Сумери и до данас то практикују у Египту и Индији. Често принудно, јер недостаје воде.



И код нас се такође врши грејање земље, али само због учестале праксе, јер понеки баштовани и повртари држе земљу без трунчице корова. Затим оваква „фризерска“ чистоћа баштенске парцеле, у условима повишене влажности, утиче на брзо исушење земље и на уништење убица бактерија – амеба, ових крокодила у земљишним микројезерима и рекама. Амебе су хиљаду пута крупније од бактерија.


Морамо се свесно борити против ових звери. Сетити се шта једу. А ослободити их се можемо најједноставније - загревањем земље.


Због тога на њивама треба извести дрљање (тањирање). А у баштама и воћњацима дрљање дрљачом, да би се у земљи отвориле поре за пролазак врућег ваздуха и потребно је још и очистити са површине коров, који прави хладовину. Ова мера, између осталог, ће омогућити доток ваздуха корењу и аеробним бактеријама.



Jован Дробњак