Претпоставка да је земљиште, с ретким изузецима, прожето кореном биљака и ходницима кишних глиста због чега на велику дубину пропушта ваздух и воду. Утврдио је да обрада земљишта делује уништавајуће на мрежу тих канала и претвара земљиште у једнообразну прашкасту масу. Achenbach 1921. године у Источној Прусији познавајући систем обраде Jean de Bruea и Овсинског, такође упозорава да са превртањем ораничног слоја нарушава његова природна грађа с безбројним шупљинама, које заостају након проласка кишних глиста и кореновог система биљака. Према његовом мишљењу превртање земље неминовно доводи до погоршања животне активности микроорганизама у земљишту.


Са појавом нових, тзв. алтернативних система обраде земљишта јављају се нови појмови и термини који су веома различити скоро у свим земљама. Campbell у Небрасци 1907. године свој систем обраде земљишта првобитно је назвао системом сувог ратарења (Dry farming system), а касније систем обраде земљишта под малчем од сламе стрнина (Stuble mulch farming). Малч на површини стрништа у значајној мери смањује евапорацију што у аридним и семиаридним пределима је од изузетне важности за принос следећег усева.


До смањења дубине обраде и броја мера обраде долази после II Светског рата у Кукурузном појасу (Corn belt) САД због жеље и потребе фармера да смање трошкове производње. Али неефикасно уништавање корова хербицидима, неповољни сетвени слој, ниски приноси и немогућност оруђа за обраду земљишта и сетву онемогућава их да раде у површинском слоју земљишта са богатим жетвеним остацима.


Савремена технологија је савладала све ове сметње и допринела је прихватању различитих облика конзервацијске обраде земљишта на око 30 % укупно обрадивих површина под кукурузом и сојом у САД и Канади (Cannel i Hews).



Превртање земљишта на дубинама испод ораничног слоја износи подорнични слој на површину. У разматрању ове технологије је потребно знати какав ефекат се може очекивати. Генерално подорнични слој неће бити контаминиран семенима корова, али ће бити сиромашнији у хранивима, а и композиција земљишта ће бити другачија. Гранични (одвајајући) слојеви, који постоје између претходне и нове дубине обраде превртањем ће нестати. Ово може бити предност само у случајевима слојева са непогодним карактеристикама. Још педесетих година и у САД и у Европи су изнесене многе контраверзе око чињенице “сахрањивања” активних слојева. Увођењем хемијске контроле корова отклоњен је главни разлог недостатка мешања земљишта у односу на превртање.


Врло плитко превртање или његово изостављање оставља биљне остатке на, или непосредно испод, површине земљишта, где су, објективно, услови бржег ломљења и ситњења већи него на већим дубинама. Нагло декомпоновање указује на високу биолошку активност, а ово је обично повезано са идејом о високој плодности, која ће погодовати порасту усева. При томе је предпоставка да велика биолошка активност неће сметати усеву што не мора бити тачно.


Биљни остаци, на површини, могу бити заштитни слој од ерозије, а у карактеристичним условима и од високих температура земљишта. Мулчирање је један од најпознатијих начина употребе биљних остатака.



НАЧИН УСТАНОВЉАВАЊА КОЛИЧИНЕ БИЉНИХ ОСТАТАКА - МАЛЧА



Редукциони фактори за малч обраду за неке усеве и неке машине



Конзервацијска обрада је она која оставља најмање 30 % покривености после сетве. За 30 % покривености земљишта ерозиони фактор ће варирати од 0,40 за пшеницу до 0,10 за кукуруз. Објашњава да због пречника стабљике (пшеница —> соја —> кукуруз) вредност заштите од ерозије за дату површину у огледу је да се повећава. 30 % површина код конзервацијске обраде је врло ефикасно у заштити од ерозије за сваку врсту биљних остатака.




Проф. др Милан Ђевић "КОНЗЕРВАЦИЈСКА ОБРАДА ЗЕМЉИШТА –ТЕРМИНОЛОГИЈА, КЛАСИФИКАЦИЈА И ПОТЕНЦИЈАЛИ"

Пољопривредни факултет Београд