Приступити планирању плодородне баште најбоље је у јесен, после скидања приноса, пре јесењих киша, када је тло довољно суво и релативно је лако на њему радити грабуљама. Пограбуљајте и поравнајте сав простор баште, попуњавајући сва удубљења, у којима би се могла задржавати вода. Претходно, пре овога, прекопавање баште није потребно, претходних година ви сте се довољно иживљавали над њом ашовима и плуговима.


Одредите западну или источну страну баште. Отступите од ивице према унутрашњости баште један метар и затегните канап том линијом у правцу север југ. На крајевима канапа пободите два кочића. Кочићи морају бити такви да могу да служе неколико година и да вире изнад земље 20 – 25 см. Од тог коља уђите у унутрашњост баште 45 – 50 см и пободите још два колчића. Од тих кочића одступите још 100 см (ако је башта мала, онда се може направити мањи размак, али не мањи од 70 см) и пободите трећи пар кочића. Поново одступите од тог пара 45 -50 см и наставите тај поступак на целој башти. Последњи ред баште мора бити удаљен од ивице најмање један метар. Обмотајте канапом прва четири кочића, чије је међусобно растојање 45 – 50 см – то ће бити сејна површина ваше баште.


У свакој таквој лејици сеју се само два реда, с тим да је растојање између редова најмање 25 – 30 см. Крупне биљке (кромпир, купус, тиквице, парадајз и др.) саде се у размацима по шаховском редоследу, при чему је сваки ред крајни према пролазној стази. Према свакој биљци ових редова широким међупростором одлично струји атмосферски ваздух. Сви редови су у правцу север – југ и свака биљка у реду добија максималну количину сунчеве светлости. Никакав други распоред лејица и редова не омогућава све то.


Леје и пролази никада не замењују места. Овакав план се прави једном за много година. Површину пролаза никада не растресати, не ђубрити, не заливати. Она се редовно утаба вашим ходањем по њој. Временом на стазама скоро сасвим престаје да расте коров, а ретки се лако покосе Фокиновим плоскорезом и слажу се на компостну гомилу. Треба одрезати коров тачно на висини површине тла. Лишено надземног дела и храњења преко ваздуха, корење корова престаје са растом и после неколико таквих кидања нестаје. Ако се коров одреже ниже од површине тла, онда се пробуде пупољци корења. Од тих пупољака израсте не један струк корова, већ неколико.



При таквом планирању, површина усева (површина уских лејица) чини 1/3 укупне површине баште. То значи да обрађујете, пуните компостом и поливате не целу површину парцеле, већ само једну трећину. Чини се да је нерационално ако се користи само једна трећина парцеле, а 2/3 не (за стазе), али то се само чини. Биљке у таквој башти, користећи максимум сунчеве светлости и свежег ваздуха дају приносе по квадратном метру дупло веће (рачунајући и стазе) у односу на сву површину баште, обрађену на „традиционалан“ начин.


Канап се преноси са леје на леју, приликом пролећне и јесење обраде лаја и приликом њиховог формирања пред сетвом. Он омогућава да ивице леја буду уредне и равне. После тога канап се уклања. Кочићи стално остају на својим местима и служе као граничници за премештање црева за поливање, и на тај начин штите биљке леја од повређивања.