Спанаћ је једногодишња биљка кратке вегетације. Гаји се као пролећни, јесењи и озими усев (јер лети цвета) и у застићеној башти пре, после или између неке друге повртарске врсте. Најпознатије сорте су матадор, варофлеј и гаје се директно из семена.

Слично салати, спанаћ веома добро успева и при нижим температурама (12-15 степени), што омогућује успешно гајење током зиме и раног пролећа у стакленицима и пластеницима, са и без грејања. У условима допунског грејања, спанаћ се може производити континуирано током читаве јесени, зиме и пролећа, а без грејања најбоља је производња за потрошнју у касну јесен (новембар - децембар) и за рано пролеће (фебруар - март). С обзиром на кратку вегетацију (40-60 дана) и могућност бербе већ у фази 5-6 листова, спанаћ је веома добра накнадна, односно предходна култура, али и међукултура између редова парадајза и карфијола. При гајењу у застићеном простору без грејања, користе се сорте отпорније на ниске температуре (матадор, вирофлеј, викторија).



Спанаћ захтева плодно земљисте. После скидања предходне културе земљисте се ђубри са 3-4 кг загорелог стајњака или компоста уз 30-40 г НПК дјубрива на м2. Сеје се у редове, са размаком измедју редова 20-30 цм и у реду 8-10 цм. Сетва треба да се обавлја постепено сваких 7-10 дана, почев од краја септембра па све до краја фебруара.
У току вегетације обавлја се окопавање, док розета листова не затвори редове. Уз заливање, сваких 10-15 дана (са 10-12 л воде на м2) изузетно се обави једно прихрањивање са 10-20 г азотног дјубрива на м2, у фази 3-4 листа.

За нормалан раст спанаћа најповољнија је температура од 15 до 16 степени, али добро успева и при температури око 10 степени. То олакшава производњу и регулисање температуре у пластеницима. Захтева оптималну осветљеност за време облачних и зимских дана, а накупља и нитрате.
Спанаћ се мозе брати већ када има 5-6 листова, за 50-60 дана, а мозе се остварити принос од 1 до 1,5 кг/м2.