У јесен, одмах после планирања баште,а следећих сезона одмах после скидања приноса, обухватите канапом кочиће леје, протресите површину леја, коју сте ограничили канапом, великим плоскорезом Фокина. То треба урадити баш плоскорезом, да би се што више искидало и протресло те остало у земљишту корење биљака и корова, ако га је било у лејама.


Баш тог истог дана треба нанети на површину леја компост (једно ведро на два метра дужине уске леје) и, не укопавајући компост у дубину земље, оставивши га на површини, полити леје раствором препарата „Бајкал ЕМ-1“ (једна супена кашика радног раствора, плус 1 супена кашика или старог џема, или прокислог меда, или меласе, сирупа, или шећера, на десет литара воде) у количини 5 л раствора на два метра дужине леје. Тако припремљене леје морају дочекати снег.


Не трудите се да подигнете површину леја изнад површине стазица (пролаза). Површина леје између бочних бедемчића земље, мора бити у истој равни са стазом. У супротном, за време жеге земљиште уздигнутих леја се брже исушује и захтева чешће заливање. Има смисла мало подићи леје у областима где има пуно подземне воде. Тамо, пак, где је ниво подземних вода низак, леје расту од јесењег и пролећног компоста, па их за 4 – 5 г. треба поново равњати. Наравно, ово треба радити у јесен, после бербе приноса, а леје формирати на ранијим местима.



Не покушавајте да посејете на уским лејама више од два реда култура. Може се, евентуално, посејати по средини трећи ред само врло раних култура, на пример ротквице, која ће бити извађена за 25 – 30 дана после сејања и неће бити у следећем периоду конкуренција осталим културама.



Ако је земљиште на парцели врло тврдо и тешко (глина), онда у јесен, пре уношења у лејице компоста, може се у њих посејати озима раж. Само једна биљчица ове културе ствара у земљишту, у периоду вегетације, систем корења дужине неколико стотина километара. Земљишни организми, једући то корење, растресају земљу на великим дубинама и чине је растреситијом. За ово вам не треба ни ашов, ни плуг. У пролеће, 1,5 – 2 недеље пре сејања или садње култура у лејице, дирекно по израслој ражи, наноси се компост, сва се леја растреса плоскорезом Токина и полива раствором ЕМ-препарата. Али треба потрпати у земљу зелену раж, чак је корисно да део остане на површини.



Земљани насипчићи дуж бокова леја могу се из разноразних разлога пореметити. Редовно их морамо обнаваљати и поправљати, повлачећи земљу са пролаза (стазица).



Коров, који се појављује на пролазима, треба покосити плоскорезом до висине земљишта, покупити и ставити у компостну гомилу. Кошењем на висину земљишта уништава се корење корова, наравно, не одједном, али после неколико кошења, коров нестаје. Кошењем ниже од нивоа земљишта доводи до тргања корења из чијих комадића израста не једна биљчица корова, већ неколико. Да ли вам је то потребно? Неки од корова, например маслачак, издвајају фитонциде, који штите биљке од штеточина и болести. Овакав коров је пожељно порезати на почетку цветања, али обавезно пре образовања семена.



Формиравши башту са уским лејицама ви сте отступили од свих ивица парцеле 100 сm. Овај део обавезно искористите за ароматске и лековите траве – нану, кориандер, першун, невен и др. Ове траве својим фитонцидима штите башту од многих штеточина.



Приликом сађења белог лука, окрените ребро чена на север или на југ. Лишће белог лука је формирано у облику лепезе. Ова лепеза је усмерена својом површином са севера на југ. При том сваки лист лепезе добија у току светлог дела дана максимум сунчеве светлости, биљке могу да користе више хране из земљишта и ваздуха што ће допринети расту ченова и главица.




На сликама башта Јована Дробњака из Баранде , пионира ЕМ-технологије код нас.