Биљна органика у компостним гомилама постаје компост онда када буде местимично прерађена (поједена) од стране земљишних бактерија, микроба, гљивица, разних црва и глисти и друге земљишне популације. У процесу такве прераде, још у компостним гомилама, ишчезавају амонијак и слободни азот који су штетни и за биљке и за микроорганизме, и компост, узнесен на баштенске леје, постаје користан и за биљке и за земљишну живу средину.


Он не одузима биљкама влагу; он је извор обогаћивања земљишних раствора органским хемијским елементима. Вредност компоста је у томе што он даје биљкама избалансирани садржај неопходних хемијских елемената (па он је и произведен од отпадака биљака, које у себи садрже само оне хемијске елементе који су неопходни за раст и род); он садржи готов хумус (гарант земљишне плодности), већ готове растворе органских хемијских елемената и живу земљишну средину (која ће наставити да живи у лејама и непрестано попуњавати земљишне растворе минерала хемијских елемената) и део не потпуно разложене органике (која ће бити храна земљишним организмима већ у лејама).


А шта је било са азотом, фосфором и калијумом, који су неопходни биљкама, како тврди корпоративна агрохемијска наука, врло забринута ако дође до масовног одустајања баштована од употребе хемијских минералних ђубрива?



Природа је врло мудра. Она је уредила тако да скоро сви земљишни микроорганизми имају на себи или на својим чаурама хитински (гр. χιτώνα – оклоп, хаљина, одећа) оклоп. После угибања или изласка из те чауре, тај оклоп је снабдевач фосфором и калијумом и компоста и земљишта леја. И што је више у земљишту и у компосту живих земљишних организама, више ће у њој бити хитина, што заначи – калијума и фосфора. А пошто у природи постоји симбиоза живих земљишних организама и биљака, количина тих хемијских елемената у земљи је увек избалансирана, ако баштован сам насилно тај баланс не поремети.


Да, амонијак и слободни азот су ишчезли из компостне гомиле. Каква радост због тога настаје међу присталицама агрохемијске земљорадње! Па то значи да баштовани одмах морају за новчанике и у куповину азотних ђубрива! Али, њихова радост је преурањена: радом живих организама у компостној гомили азот из ваздуха (а њега је у атмосфери више од 70%, што значи да се и биљке, и животиње, и сам човек буквално купају у азоту) се веже за природне остатке тих организама и преко њих са течним земљишним растворима, из којих биљке узимају храну. И што је више тих живих организама у земљишту, више је у земљишним растворима азота.


Природа нам на тај начин говори да је потпуно непотребно уносити у земљу хемијска минерална ђубрива. Нека их једу они који их и производе.