Баш компостна гомила је гарант плодности земљишта ваше баште и гарант високих, стабилних, еколошки чистих приноса. Баш она одређује каква ће вам бити башта. Баш она омогућава или не омогућава да штедите физичку снагу и новчана средства приликом обраде баште. Она диктира услове под којима је бити или не бити приносима ваше баште у озлоглашеној „зони ризичне земљорадње“. Због тога и јесте Краљица. Баш због тога се треба и односити према њој са дужном пажњом и више од тога јер је жива. А све што је живо захтева посебно разумевање, пажљив приступ и бригу.


Пре свега треба рећи да се једном у јесен и у пролеће компост наноси на земљиште леја, због тога треба имати две компостне гомиле (пласта, складишта, хрпе). Једну ће те формирати у рано пролеће, када почнете да доводите у ред своју парцелу, скупивши сав органски отпад са ваше парцеле. Формирање ове гомиле треба да завршите до средине јула. Компост из ове гомиле ће вам требати да унесете у земљу већ те јесени, па је потребно да до тог времена сазри.


Другу гомилу почињете да формирате од средине јула, а завршавате до појаве снега. Од јула па све до касне јесени на парцели има тако много органике, коју, такође грабуљте и скупљате, да би довели у ред парцелу. Компаст из ове гомиле ће вам затребати за пролећно уношење у леје, 1,5 – 2 недеље пре сетве култура. Догоди се да пожелите да имате још једну гомилу. О њој нешто касније, пошто је она намењена воћњаку, а не башти. Натерајте себе да вам то буде закон – ништа органско од отпадака се не спаљује и не односи на сметлишта. То је сировина за ваше Краљице, то је њихова својина. А ако случајно нешто ипак морате да спалите, онда се постарајте да бар тај пепео сакупите и однесете на компостну гомилу.


Локацију за своје гомиле најбоље је да нађете далеко од ваше куће, али где је заветрина од главних и најчешћих ветрова вашег подручја. Не треба припремати компост у некаквим јамама или базенима, најбоље је правити их управо на земљишту, које сте претходно растресли вилама. Из базенчића и јама је тешко вадити компост, а услови за процес разлагања органике у њима нису баш оптимални за добијање компоста великог квалитета. На одабраном простору, слојевито, по 10 – 15cm, треба одлагати све органске отпатке вашег домаћинства. Пожељно је да их претходно иситните и промешате, ако су различитог порекла.



Материјал за компостну гомилу је сагорела од мраза трава скупљена са леја, опало лишће воћки и јагодичастог жбуња, лишће свих, без изузетака, баштенских култура и једногодишњег и вишегодишњег цвећа, оплевљени и покошен са леја и пролаза коров, отпад са кухињског стола (укључујући кости и изнутрице риба, љуске од јаја, мрве, употребљен чај, љуске поврћа и воћа), измет домаћих животиња и птица, пепео из домаће пећи куће или бање, угљена прашина или иситњен угаљ, пиљевина, папир. Врло је корисно да се у сваки слој унесе и нешто, макар мало, ароматичних и лековитих трава (маслачак, метвица (нана), коприва, хајдучка трава, ловага, мирођија, першун, лековита камилица и др.). Пазити да у пласт не упадне техничка маст, боје, пластика, хемијска средства за прање, стакло, растварачи сваке врсте, метални предмети.


Сваки слој унешене у пласт органике треба посути баштенском земљом (још боље старим компостом) у слоју дебљине 1,5 – 2cm и полити раствором препарата „Тамир“ или „Бајкал ЕМ-1“. При том се једна супена кашика препарата „Бајкал ЕМ-1“ сипа у 10 литара воде, том раствору се дода једна супена кашика старог џема, или прокислог меда, или сирупа (меласе), или шећера. 5 литара таквог раствора се сипа на један метар површине органике, затим се сложи следећи слој скупљеног отпада, и тако се гомила пуни – пролећна до средине јула, јесења до првих знакова зиме. Слојеве органике и гомиле не треба набијати и учвршћавати.


Врло је важно да се сваки пут када се заврши слагање једног слоја органике, гомила прекрије полиетиленским покривачем тако да га не би са бокова пробијао ветар и да не долази у додир са атмосферским падавинама. Гомили није потребно превртање и претурање, компост у њој сазри за 1,5 – 2 месеца. Уколико је гомила на земљишту, у њега ће врло брзо навалити огроман број кишних глисти (између осталог и са парцеле вашег комшије. Не говорите му о томе, да не би тражио део компоста!). Кишне глисте ће напунити компост својим капролитима и ви ћете добити не прости компост, већ суперкомпост највећег квалитета.


Јесењу гомилу треба ујесен пажљиво и добро покрити са неколико слојева најлона и оптеретити је одозго неким теретом, да је не би одували јаки ветрови. Ако органика у гомили није уситњена, онда се у компосту могу наћи крупни, не потпуно разложени, комади. Њих не смемо наносити у земљиште леја, јер ће, настављајући да се разлажу у леји, привлачити на себе важне елементе исхране биљака, пре свега азот и биљке ће, поред таквих комада непрегореле органике, гладовати или се заразити патогенима трулежи. Зато компост од неуситњене органике, пре него што ће бити унет у земљиште, треба просејати кроз сито са окцима величине 2x2 или 3x3 mm. Крупни остаци се могу искористити уместо баштенске земље при
посипању слојева компостне гомиле.


У компостну гомилу се може трпати, како је горе речено, сав лишћар, без изузетака, баштенских култура. То је и лишће кромпира, ако га није напала филосфера. Заражени лишћар кромпира можемо сложити у посебну гомилу, трећу, у исте такве слојеве са додатком ароматичних и лековитих трава, пепела, угљене прашине и других компонената. А компост из ове гомиле се може користити за воћке и јагодичасто жбуње. Рок за наношење у пролеће – пре пупољeња, у јесен – одмах после скидања плодова; норме и распоред операција су исти као за наношење компоста у пролеће и у јесен. При том је важно знати да корење многих воћних и јагодичастих култура расте баш у јесен и почетком зиме, зато је јесење уношење компоста за њих веома битно.


Пошто је компост припремљен од разноврсне органике, између осталог и од ароматичног и лековитог биља, и уз учешће кишних глисти, он садржи у свом саставу врло разноврсан спектар хемијских елемената и њихових једињења, укључујући и стимулаторе раста, антибиотике, витамине, разне ферменте. При примени таквог компоста на лејама баште, плодоред култура није неопходан, што има нарочити значај код малих парцела. Можете ли веровати да је сав отпад и смеће са ваше баште сасвим довољан да се сваке године потпуно обнови и повећа плодност леја ваше баште без употребе стајњака и минералних ђубрива.