До пре неколико деценија пасуљ се код нас гајио скоро искључиво уз ослонац, углавном као здружени усев са кукурузом. Са преласком на индустријску пољопривреду увезене су ниске сорте пасуља и бораније због једноставније производње. Међутим, квалитет приноса ове биљке гајене уз ослонац далеко је већи и оправдава повећано улагање и рад. Највише се исплати сејати високе сорте бораније са широком махуном, док пасуљ уз ослонац гаје још само ретки ентузијасти због велике конкуренције из увоза и они који не желе да ризикују са ГМО пасуљем из Аргентине.


Због особине да може да порасте у висину и до 3,5 m, обавезано се гаји уз ослонац. Постоји више начина за овакво гајење :

- уз притку која се поставља за сваку биљку
- уз канап који виси са горње, добро затегнуте, жице и везује се за сваку биљку
- кружно постављене притке, које су везане на врху због чврстине
- уз мрежу за краставце корнишоне, што је и најбољи начин и највише се примењује.


Обрада и припрема земљишта је иста као и за ниске сорте, али, обзиром да високе сорте дају већи принос и имају већи хабитус, треба повећати количину ђубрива за 30-50 % па и више. Средња количина минералних хранива би била : 30-40 kg/hа азота, 80-120 kg/hа фосфора и 80-100 kg/hа калијума. Као и све легуминизе, одлично ће одреаговати на појачано ђубрење фосфором, који се може додати још и кроз систем кап по кап или фолијарном прихраном.



Не треба каснити са сетвом зато што високе сорте имају дуг вегетациони период и развучено цветање, па их треба посејати чим прође опасност од касних пролећних мразева, обично крајем априла. Наравно, потребно је прво поставити наслон па тек онда сејати, да не би дошло до повређивања изниклих биљака. Размак између редова може да буде 75-100 cm, а у реду 20-30 cm. Ово ће некоме изгледати као врло мала густина сетве, али треба имати у виду да се високе сорте јако гранају и заузимају већи вегетациони простор, што је нарочито значајно за боранију, која тада добија на крупноћи и квалитету.


Високе сорте касније почињу да цветају и дуго цветају, стога су осетљивије на недостатак влаге у земљишту, а још више у ваздуху. Зато наводњавање мора да буде редовно и квалитетно, а најбоље је кроз систем кап по кап. На жалост, искуства из праксе задњих година су показала да ограничавајући фактор за гајење пасуља може да буде ниска релативна влажност ваздуха, када долази до опадања цветова, при чему ни наводњавање не може много да помогне, нарочито ако је комбиновано са високим температурама и врућим ветром. Зато су бољи положаји који су заштићени од ветра и са благом сенком. Редови треба да имају правац север-југ, како би дошло до самозасењивања у најтоплијем делу дана.


Високе сорте сукцесивно цветају и замећу, тако да берба може да траје и по два месеца, све до првих мразева. Берба је лака, али треба да буде редовна, да би биљка преусмерила храну на новозаметнуте махуне, нарочито код бораније.


Веома је важно да се испоштује плодоред, да би се избегло нагомилавање узрочника болести које се преносе преко земљишта или биљним остацима. То се најбоље постиже лако преносивим конструкцијама за наслон.


Од високих сората пасуља највише се сеју старе сорте - тетовац и градиштанац, а код бораније то је јерусалимска и локалне популације бораније са широком махуном – путерка.




Драгомир Радић