Овај наслов је врло важан као објашњење повртарима, који желе да имају увек родну башту, без много труда око обраде самог земљишта и око сузбијања корова, који загорчава живот многих земљорадника.


Гледајући моју башту, људи најчешће размишљају, да смо ја или моја супруга непоправљиви радохоличари, јер покушавамо, да нађемо бар неколико корова у лејама наше баште, што је мало вероватно. Уствари, ми никада не палимо коров са леја, једноставно - тамо га нема.


Бринући о обнављњу и повећању плодности земљишта леја, примењујући агротехнику природне земљорадње, пружа се могућност да се ослободимо корова у лејама без његовог плевљења, што значи – без губљења времена и улагања физичког рада за ту операцију. У природи, како је сматрао В. В. Докучајев, свака биљка има свој допринос - више органике за земљиште, много више него што узима из земљишта. Ову органику природа дарује у јесен. Због тога, ако поштујемо природу, и вратимо земљишту у јесен барем половину онога шта је на њему расло, добићемо више плодности, тле се неће исцрпљивати, већ, напротив, његова ће се плодност из године у годину повећавати, без икакве потребе да се у њега уносе са стране разна куповна „ђубрива“ (сирови стајњак и минералне мешавине). Због свега овога, ја сву баштенску органику, која отпада после гајења поврћа, слажем у компостне гомиле. Тамо просипам и све отпатке са кухињског стола, коров, који је растао на пролазима између леја, кокошији измет. Додајем на гомиле мало ароматских и лековитих биљака. Компост правим уз помоћ препарата „Бајкал“ или „Тамир“, који омогућавају да се добије зрео компост за 2,5-3 месеца, без протресања садржине гомила.


У јесен, баш на дан скидања усева са леја, ја брижљиво третирам површину земљишта плоскорезом, на дубину, не већу од 5-7 cm. На тај начин ја прережем остало после бербе корење култура и корова и тог истог дана наносим на површину леја компост, не закопавајући га, и поливам га раствором „Бајкала“. Произвођач „Бајкала“ препоручује да се ујесен полију леје раствором 1:100. Ја растворим у ведру воде једну супену кашику шећера или старог слатког (од било ког воћа,осим малине) и једну супену кашику препарата. Шећер омогућује бржи развитак у земљи популације микроорганизама препарата, који проналазе у тлу остатке корења, после култивисања плоскорезом, таложе се унутар тог корења и поједу га у потпуности. На тај начин микроорганизми још ујесен дробе земљу на свим (према томе и на великим) дубинама, што обесмишљава употребу ашова или мотике. На овај начин земља се ослобађа од корова, размноженог изданцима корења и попуњава се на рачун органике овог корења хумусом, гарантом плодности земљишта, сакупљачем и чуварeм земљишних минералних раствора, који су храна културама. Осим тога, ефикасни земљишни микроорганизми онемогућавају у земљишту деловање трулежних бактерија, микроба и вируса, који изазивају обољевања биљака.



У јесен, испод слоја компоста, почиње да клија семе корова. Изданци овог корова, не успевши у јесен да процветају, долазе под утицај мраза и бивају уништени. Тле се богати остацима овог корова и ослобађа их се. Из тих разлога на мојим лејама корова једноставно - нема.


У јесен, једном у 3-4 године, корисно је у леје засејати озиму раж. Приликом разлагања њеног корења од стране земљишних микроорганизама, тле се структуира на дубини већој од једног метра, што омогућава бољи развој корења култура којим извлаче из дубине земље ретке земљишне микроелементе, који су неопходни културама за давање већих приноса.


Земљиште леја, у јесен покривено слојем компоста, мање је подложно лошим утицајима космоса, мање се исушује под дејством ветра и сунца, не стврдњава се после киша или отапања снега, брже се у пролеће загрева. Компост је онај органски додатак земљи, помоћу којег се у њу враћа пет пута више органских хемијских елемената, који су неопходни за живот и развој следећег поколења биљака на баштенским лејама. Пет пута више него што је потребно биљкама, зато је хумус потребан не само биљкама, већ и као храна земљишним живим организмима, без којих земљиште не може бити плодно.


Ако се у јесен са земљиштем овако не уради, како је горе речено, онда је излишно очекивати максимални принос. Баш о томе и говори наслов овог чланка.



Б.С. Аненков у књизи "Позовите природу у башту"