Узгојити ново поврће изазов је за сваког баштована, па тако и за мене. С тим осећајем, а помало и са неверицом, овог пролећа сам посејала прве семенке минијатурног мексичког краставца (Melothria scabra), новог поврћа које се тек пробија у свет кулинарства. Захваљујући својој величини од само 2 центиметра, кувари су му за сада пронашли место у канапе сендвичима или у комбинацији с другим мини поврћем, као што је чери парадајз.



За разлику од познатих краставаца, мексички мини краставац отпоран је на болести и зато идеалан за органски узгој


Но, мени се чини да је то тек почетак јер његов угодан, помало киселкасти мирис нуди још много занимљивих могућности . Порекло иако изгледа као да је узгојен у некој бизарној лабораторији, мексички мини краставац заправо је природна биљка пореклом из Средње Америке, где се користи у исхрани већ вековима. Иако у својој домовини расте као вишегодишња, у нашем поднебљу ипак га је боље узгајати као једногодишњу биљку.




Мексички мини краставац веома је плодан и непрестано доноси плодове од маја до краја октобра


Његова посебност, која ће, уверена сам, привући многе баштоване, необични су овални плодови, који изгледом подсећају на лубеницу. Но, да се ради о краставцу постаје јасно тек када га пробамо. Ипак, захваљујући високом садржају витамина C, његов укус доста подсећа и на лимету. Мексички мини краставац посејала сам већ у априлу, дакле месец дана раније од познатих сорти које узгајамо за салате или кишељење. Признајем, то ми је било мало необично јер април је био и хладан и кишовит. Но, биљчице су се ипак појавиле и наставиле да расту храбро и брзо, стварајући мноштво испреплетених листова и витица.





Да је реч о краставцу види се и по пресеку плода и семенкама типичним за породицу краставаца


Тек три месеца после појавили су се и први плодови, тако малени да сам их прво једва приметила. Убрзо су ти малени плодови дозрели и наставили обилно цветати и даље, развијајући мноштво нових плодова које берем још и сада, крајем октобра, када су сви моји краставци већ одавно завршили своју вегетацију. Иако се моје искуство у узгоју не може мерити годинама, јер иза мене је тек прва година узгоја, могу ипак рећи да је ово биљка која ће сигурно одушевити многе баштоване ентузијасте.




Ова брзорастућа пењачица отпорнија је на хладноћу од познатих врста краставаца па се плодови беру још и сада


Расте брзо и отпорна је на болести попут пламењаче, с којом се готово неизбежно суочавају остали краставци. Такође, нема неких посебних захтева када је у питању узгој. Посејала сам их у редове испуњене с много компоста и малчирала након што су биљчице досегле висину од десетак центиметара. И то је заправо све. Иако се њихов род не може мерити у килограмима, гурмански ужитак свакако је вредан труда.





"Вртларски дневник" Корнелија Бењовски Шоштарић