При савременој и интензивној биљној производњи, преради, као и у сваком домаћинству или газдинству, као нуспроизвод добија се и остаје велика количина органске материје која се најћешће одлаже - баца на депоније или чак пали. Ови биљни остаци и други органски материјал нису смеће, него вредна сировина за производњу квалитетног органског ђубрива компоста.


Компостирање је биолошки процес потпуног разлагања органске материје посредством микроорганизама. Крајњи продукт те аеробне разградње јесте добијање квалитетног органског ђубрива за баште, за супстрате за гајење расада поврћа, цвећа, као и природан органски малч. Пошто је у компосту процес разлагања – хумификације доведен до краја, може без бојазни да дође у директан контакт са семеном или садним материјалом.


У компостирању постоје три основна правила којих се треба придржавати : уситњавање, мешање и влажење. Али пре свега треба водити рачуна да материјал који се компостира мора бити здрав (не користити делове заражених биљака, семе корова), јер компост тада представља извор обољења, корова и штеточина. Сав органски материјал који желимо да се компостира мора бити уситњен отприлике величине палца, да се разлагање убрза и рад микроорганизма олакша.



За разлагање је потребан ваздух, компост не треба сабијати, него неколико пута у току процеса промешат целу компостну гомилу. Тиме ће материјал који се налазио на периферији гомиле и са стране доспети у средиште, где је температура виша и разградња најбржа. За правилно компостирање потребно је одржавати оптималну влажност (као исцеђени сунђер). Услед недостатка влажности долази до прекомерне минерализације органског материјала и опада квалитет компоста, док прекомерна влажност доводи до кишељења и анаеробног разлагања.


Компост треба заштитити од директних сунчевих зрака, падавине и ветра. У ту сврху компост се покрива природним материјалом земљом, слој око 10 cm, или вештачким материјалима за покривање, али тако да се омогући несметана циркулација ваздуха. Компостирање је готово за 6 – 12 месеци, тј. када се органска материја потпуно разложи.


Квалитетан компост је једноличан, мрвичаст, тамносмеђе боје, неутралне pH вредности, мириса шумске земље. У компосту је важан и однос угљеника и азота. Оптималан однос C/N је 25:1. Код високог C/N односа садржај азота је низак, компост је жутомрке боје, сув, кабаст, док код ниског односа садржај азота је висок, чак штетан, зеленкасте боје и влажан.


Компостирањем се враћа део органске материје у природан ток кружења материје у природи и чува човекова околина уопште.



Славица Коџопељић, дипл.инг.