У новембру се настављају и завршавају обимни јесењи радови, пре свега берба кукуруза и сетва озиме пшенице. Ове радове треба убрзати због опасности од дугих јесењих киша, мразева и снега. Свако чекање представља ризик.


После јесење сетве слободно земљиште треба поорати дубоко и ђубрити стајњаком и минералним ђубривима. Бразда остаје отворена, да би боље измрзла током зиме и прикупила зимску влагу. На њивама на којима су пожњевени касни усеви (па и они ранији), ако се неће засејавати озими усеви него јари, такође треба обавити дубоко зимско орање. Оре се дубоко око 25-30 центиметара. По правилу, у јесен се оре за све усеве који ће се сејати у пролеће, осим на нагибима и наплавним теренима, где има опасности од ерозије током зиме. Узорана земља током јесени и зиме накупи много влаге за летњи период, а мразеви истопе груде и униште мноштво штеточина и корова у тлу.


Треба прегледати озиме усеве и евентуелно их третирати фунгицидима и хербицидима. Складишта се обавезно прегледају. Добро је прегледати луцеришта, а и друге засејане површине, како би се на време утврдило присуство мишева и волухарица, па уколико се утврди да је њихова популација бројна, урадити нешто на њиховом сузбијању. Јер, штете које могу да нанесу знају бити огромне.



Комплетна апаратура за заштиту биља се сређује. Детаљно се пере, подмазује и спрема на одговарајућа места. Дотрајале делове апаратуре треба променити. Крајем месеца трактор и друге прикључне машине треба темељно прегледати и заштитити од корозије. Не сме се дозволити да пољопривредна механизација не буде заштићена на прописан начин у зимском периоду. У противном, скратиће јој век трајања.


У новембру се беру касне куписњаче - купус позни, кељ пупчар, кељ, и ваде празилук, зимска ротква, цвекла, спанаћ, ротквица, першун, паштрњак, мрква ... Преостало поврће спрема се за дуготрајно чување. Предзимска сетва обавља се током новембра или још боље, почетком децембра. Тако се сеје шаргарепа која никне тек у пролеће и раније пристиже од оне сејане у фебруару и марту. Садња арпаџика за млади лук обавља се током овог месеца.



Ово је месец свињокоља. Утовљене свиње приспевају за клање и приликом обављања овог посла потребно је максимално искористити све производе које нам заклана свиња може дати, поред меса и масти, сланину, изнутрицу, крв, чекиње ...
Свињско месо обавезно прегледати код ветеринара, јер је трихинелоза опаснија болест него што се мисли. У овом месецу кољу се и за зиму конзервирају сољењем и димљењем, поред свиња, овце и говеда, а негде и пловна живина. Конзервирање меса сољењем обавља се суво или у саламури. Посољено месо мора да се оцеди од воде 24-48 сати и да стоји под оптерећењем како би се из њега исцедили што више воде. Потом се качи пар сати на ваздух па се под њега ложи ватра и конзервише димљењем. На диму се посољено месо држи све дотле док са свих страна не добије црвенкасто-мрку боју. Поступак димљења може да траје седам до 14 дана, а онда се месо оставља у сушницама обешено на хладном ваздуху да се даље суши. Након 28-35 дана сушење је завршено и месо се односи у просторију у којој ће се чувати.



У новембру се ваде, класирају, трапе или испоручују вегетационе и генеративне подлоге и саднице воћака. Подижу се воћњаци, матичњаци вегетативних подлога и обавља садња подлога у растилу. Попуњавају се празна места у воћњаку. Наставља се ђубрење и основна обрада у засаду. Изводи се плаво прскање брескве и кајсије, а младе воћке штите од глодара. Заштита од зечева заслужује посебну пажњу. Искусни воћари тврде да је најефикаснија ограда од плетене жице или увијање младих стабала. Од мишева затрованих мамцима треба да се заштите и утрапљене саднице.


У винограду се растурају стајњак и менрална ђубрива. У току је јесења дубока обрада земљишта између редова и у реду. Виногради се режу на зрело. Чокоти се Загрћу.



Луковице и гладиоле, извађене прошлог месеца, потпуно треба осушити, а затим само здраве и неоштећене оставити на суво место заштићено од измрзавања. Ако ће презимити у земљи, луковице нарциса, лала и зумбула покрити да не изумиру. Ако се жели у башти у пролеће подићи нови травњак, у новембру треба припремити земљиште. Чим отпадну листови, окопати украсно грмље, а крајем месеца може се и орезати. Осетљиве биљке омотати сламом или јаловим гранчицама да буду заштићене од хладноће. Новембар је најпогоднији за садњу и пресађивање украсног дрвећа и грмља.




Петар Илић, заменик главног и одговорног уредника "Пољопривредног календара"