Стевија је биљка која потиче из средње и Јужне Америке, тачније Парагваја, а њене добробити су вишеструке. Све мање америчких пољопривредника сади дуван и истовремено се питају, што садити уместо њега? Вредна, но готово непозната биљка - стевија , природни је заслађивач који се све више користи у прехрамбеној индустрији, а посебно су за њу заинтересоване велике компаније као што су Coca-Cola и PepsiCo . Стевија садржи природне заслађиваче , такозване стевоил гликозиде , који су и до 300 пута слађи од шећера, а не садрже калорије. Њено деловање је добротворно при снижавању крвног притиска, а помаже и у хипогликемијским стањима, док се истиче и њено изузетно својство антимикробности. Стевија је такође погодна за дијабетичаре јер не повећава ниво шећера у крви, а нема ни штетних ефеката на зубе.


Попут осталих нискокалоричних заслађивача, осим што стевиол гликозиди омогућавају уживање у слатком укусу без повећања дневног уноса енергије, могли би пружати и значајну помоћ у регулисању телесне тежине када се користе у склопу правилне исхране, као замена за додате шећере и уз редовну физичку активност. У Америци се ова биљка настоји култивисати, а вековима се узгајала у Јужној Америци, Кини и Јапану. Но, до пре неколико година, једва 10% америчке популације тек је чуло за ову необичну биљку, која своју популарност заслужено осваја и на западном тржишту.


Зову ју светим гралом заслађивача, савршена је за оне који вреднују здрав живот, а могла би заменити 20-30% свих дијететских заслађивача који су сада у употреби. Величина тог тржишта у Америци је процењена на чак 58 милијарди долара . У складу с тиме, и европско законодавство покушава пооштрити правила која се тичу узгоја и производње дувана наметањем све више упозорења на кутијама цигарета, и бранећи готово све укусе који побољшавају укус дувана и подстичу пушење. Наиме, Директива о дуванским производима , која је тренутно у поступку доношења у ЕУ - односи се на означавање и паковање дуванских производа, а њоме би се између осталога требало забранити производња " слим "и ароматизованих цигарета од ментола и чоколаде, како би се смањила атрактивност дуванских производа за младе, посебно за женску популацију. Новом европском Директивом о дуванским производима, чак 75% кутије требало би бити прекривено упозорењима о штетности пушења, а у кутији би било мање од 20 цигарета. Циљ Директиве је смањивање броја пушача за 2% у наредних пет година, јер чак 25.000.000 евра годишње у ЕУ се троши на лечење болести узрокованих пушењем. Из ових разлога, узгој стевије могао би бити будућност дуванских поља.



Где су ту узгајивачи дувана?


Као културе, дуван и стевија деле неке сличности. Обоје воле исте врсте климе и тла. Чак су и технике и процеси узгоја врло слични, па је фармерима који се баве узгојем дувана стевија обећавајућа алтернатива . Они који имају искуства у прелазу узгоја с дувана на стевију, кажу да су након неколико модификација, користећи исту механизацију, без проблема своју производњу преусмерили на узгој једне сасвим друге културе.


Стевија се може узгајати из семена или из резница . Коју од тих двеју могућности изабрати, зависи од финансијских могућности. У нашим климатским условима, биљке стевије се саде на отворено половином маја, када прође опасност од појаве касног мраза. Стевија је толерантна према типу тла, али најбољи резултати се постижу на песковито-иловастим тлима . Најважније је да се вода не задржава око њеног корена, јер може доћи до труљења, а пошто подноси киселост тла 4,5-7,5 pH, не расте добро на заслањеном земљишту. Има релативно малу потребу за хранивима у односу на друге повртне културе. Препоручује се ђубрење органским ђубривима с малим процентом азота. Не подноси константну сушу, па је зависно о клими, потребно повремено натапање.


Стевија не подноси закоровљено тло јер има релативно плитак корен, па је пожељно покривање црним ПЕ фолијама или повремено механичко уклањање корова. Због њеног слатког укуса, штеточине је нерадо нападају, па се она сади чак и међуредно с повртним биљкама јер репелентно делује на већину инсеката.


С бербом стевије се започиње у августу непосредно пре цветања и завршава пре првих мразева. Може се брати вишекратно у размаку од 7-10 дана, или одједном - ручно или машински. Приноси се, зависно о технологији узгоја, крећу од 30-40 g / биљци сувог лишћа. Интерес за стевију, међу пољопривредницима све се више повећава, а хоће ли заменити дуван и како ће то изгледати у Европи, на нама је да видимо, а на пољопривредницима да размотре овај занимљиви предлог. С обзиром да се дуван у Европи настоји потиснути, а велико сиво тржиште дувана томе све више погодује, очекујемо да ће законске регулативе бити још и строже, с обзиром да већ сада, чак и произвођачи дувана за конзумацију властитог производа морати прво да плате - порез и акцизе.



Ивана Парађиковић