У жељи да на неки начин подстакну производњу управо аутохтоног купуса који гаје, Футожани су покренули иницијативу његове заштите код Завода за интелектуалну својину. На овај начин заштићена је сорта којој је претило нестајање а истовремено је заштићени производ. Футошки свежи и кисели купус" стекао заштићено име порекла. Удружење "Футошки купус" добило је сертификат Ознаке географског порекла за футошки свежи и кисели купус.


Турским пописом из 1578. године први пут у историји се помиње производња купуса у Футогу. У 18. веку пољопривреда се подиже на виши ниво, а Футог се као регионални центар још више развија. Захваљујући трговцима, футошки купус стиже до Бачке, Срема, Славоније, двора у Пешти и Бечу. Футошки купус као познат производ заузимао важно место у асортиману пољопривредних производа овог поднебља, а изградњом путева и проласком пруге кроз Футог, стиже на тржиште широм Европе. Вишевековним гајењем купуса у футошком атару, формира се једна сортна популација која се по својим квалитетним особинама издваја од других и самим тим одређује свој изворни назив „ФУТОШКИ КУПУС“.


Географски положај, клима и састав земљишта пресудни су фактори у стварању ове од давнина познате и надалеко чувене сорте. Футошки купус, кроз векове, трпи одређене промене условљене климатским, природним и људским факторима, али је сва своја квалитетна својства задржао и до данас.



Особине футошког купуса:
Припада белој врсти купуса, средње касна и касна сорта намењена за кишељење и свежу потрошњу, вегетација дуга од 110 до 140 дана од дана расађивања. Оптимални рок за расађивање од 01. јула до 20. јула, листови розете и спољни листови главице су зелене боје са слабо наглашеном нерватуром. Главица је благо спљоштеноговалног облика, просечна тежина главице је од 1,5 до 3,5 килограма. Ниске калоричне вредности – 25 килокалорија на 100 g свежег купуса, а 22 килокалорије на 100 g киселог купуса. Садржи висок садржај минералних материја и есенцијалних амино киселина (лизин, метионин, цистидин). Такође има висок садржај витамина.



Купус садржи:
90% воде ; 5–10% суве материје,1-7% шећера,0,6 до 7% беланчевина,0,4 до 3,5% целулозе.0,3 до 1,9% пепела. Од минералних материја има највише: K, R, Sa, Fe, Mg, J, Cu, S. Од витамина има највише: C, A, B1, B2, B6, B12, PP, P, K и ново откривени JU (U) – брасицин који спречава појаву чира.



Футошки купус, поседује значајна лековита својства. Изузетно добар у превенцији од прехладе и грипа јер подиже имунитет организма. Лечи кашаљ и прехладу (мелеми и чај од купуса). Подстиче и појачава рад желуца и перисталтику црева. Делује и спречава појаву чира на желуцу и дванесто-палачном цреву (брасицин). Спречава појаву рака на желуцу и дванестопалачном цреву (Sе и целулозна влакна). Минералне материје убрзавају метаболизам ћелија и циркулацију крви тако да се смањује крвни притисак и појава артериосклерозе. Смањује холестерол у крви. Повећава имунитет и антибактерицидно дејство због присуства етеричних уља у којима се налази S (сумпор). Побољшава крвну слику, садржи доста калцијума, који помаже у борби против остеоспорозе и камена у бубрегу. Убрзава сазревање апсцеса и површинских чирева .Сок од футошког купуса и цвекле прочишћују крв и смањује масноћу коже, лечи акне и бубуљице, расол чисти јетру од отрова и алкохола лече мамурлук. Лечи модрице и подливе итд.


Футошки купус представља аутохтону повртарску културу чија се производња смањила током последњих деценија. Иако хибридне сорте дају већу количину производа по јединици површине, па им је савремена пољопривреда, као рентабилнијим, све наклоњенија, аутохтоне сорте, попут футошког купуса, имају неке друге предности. Реч је о већем уделу шећера, затим витамина C, комплекса витамина B и магнезијума, фосфора и других састојака. Футошки купус чине специфичним и врло танки и еластични листови, са слабије израженом нерватуром, за разлику од хибридних врста. Више шећера значи и бржу ферментацију, односно кисељење купуса, за шта је потребно не више од 25 до 30 дана. Футошки купус се разликује и по изгледу од хибридног, његова главица није потпуно округла, већ благо спљоштена са просечном тежином од 2,9 килограма. Стабло, или како народ каже корен, доста је кратко, а засечена главица је беле до беложуте боје. Футошки купус се не сади сваке године, потребан му је плодоред и може се комбиновати са другим културама, с обзиром на то да се сади крајем јуна и почетком јула, а сазрева половином октобра. Иако је, дакле, много захтевнији у погледу гајења од хибридних сорти, све то надокнађују његова изванредна својства.


У склопу ознака географског порекла разликују се "име порекла" и "географска ознака". У овочају "футошки свежи и кисели купус" заштићен је као "име порекла", што је нешто сложенији процес, јер се доводе у везу не само природни и људски фактори који утичу на вансеријска својства неког производа, већ је неопходно и да се целокупна производња обавља на једном ужем географском подручју, што када је реч о "географској ознаци" није неопходно. Код футошког купуса то географско подручје представља месна заједница Футог, у близини Новог Сада, где се све одвија.


Да би се постигли што бољи резултати, добар принос, квалитетан издрав производ, при производњи Футошког купуса неопходно је произвести здраво семе, здрав расад и извршити квалитетне агротхничке мере. При производњи семена први корак је одабир одговарајућих главица. Пре трапљења главица са кореном, саветујемо да се изврши дезинфекција самих главица и земљишта где ће се главице трапити. Утрапљене главице добро затрпати да не би дошло до измрзавања током зимских месеци. У априлу месецу, кад прође опасност од јаких мразева, главице се одгрћу да би цветоносно стабло прорасло. Прво цветање почиње почетком маја а завршава се у јуну месецу. У овом периоду неопходно је обезбедити услове за добро опрашивање и спречити штетно деловање разних инсеката, паразитних гљива и бактерија. Како је Футошки купус подложан укрштању са другим врстама купуса и купусњачама, препоруцчујемо производњу семена у изолованом простору (у кавезима). Заступљена су три начина производње расада. Производња на отвореној леји, контејнерска производња и производња хидропонијом у затвореном простору. Предлажемо производњу расада хидропонијом, јер се таквим начином производње добија здрав и квалитетан расад а у великој мери овај начин производњење расада смањује појаву масовних зараза изазваних појединим патогеним микроорганизмима што има за резултат мању употребу фунгицида .



Начин узгоја гајења футошкиг купуса


Плодоред је битан предуслов за квалитетну производњу. Футошки купус може да се гаји као пострни усев (после махуњача, краставца, младог кромпира, трава и стрних жита) и као главни усев без преткултуре. Не треба га гајити на истом месту три године а при појави болести бар 4 до 5 година. Уколико се гаји у интезивном плодореду или само са једном годином размака, потребно је уношење и заоравање стајског ђубрива. Препоручујемо зимско орање на дубину од 25 до 30 cm или летње орање (после скидања предусева) на дубину од 20 до 25 cm. Приликом ђубрења земљишта саветујемо да се изврши анализа земљишта да би се тачно одредиле количине хранива за постизање одговарајућег квалитета и приноса. Футошки купус нема гене отпорности на паразитне гљиве и бактерије а нападају га и разни штетни инсекти. На основу тога и због што здравијег производа препоручујемо биолошке препарате уз додатак 5% инсектицида из групе пиретроида за сузбијање инсеката а за сузбијање биљних болести примену одређених агротехничких и хигјенских мера. За успешну производњу Футошког купуса неопходно је консултовање стручних лица из области заштите биља.





Текст преузет са https://www.futoskikupus.org/