Салата је једногодишња биљка, богата минералним материјама и витаминима, делује освежавајуће и побољшава апетит. Главичаста салата(Lactuca sativa var. capitata) образује растреситу главицу. Разликују се сорте са хрскавим листовима и сорте са путерастим листовима. Лисната салата (Lactuca sativa var. acephala) образује розету од глатких, слабо до јако набораних листова. Гаје се сорте за резање (L. sativa var. secalina) лисне розете или за откидање појединачних листова. Оне добро обнављају раст. Салата романа (марула) (L. sativa var. romana) образује издужену главицу, а салата стаблашица (L. sativa var. angustana) има високо стабло (20-30 cm) са укусним листовима. Салата се успешно може гајити у различитим облицима заштићеног простора као и на отвореном пољу.


Раст и развој одвијајају се на температурама 10-18 °С, а у фази формирања главице 5-8 °С. Добро подноси краткотрајне радијационе мразеве у ранијим фенофазама пораста (розета), може издржати чак и до -8 °С. Високе температуре, више од 25 °С, у производњи зелене салате нису добре јер доводе до убрзаног цветања.


Зелена салата је усев са кратком вегетацијом, свега 50 до 120 дана, што зависи од типа, сортимента, сезоне и услова гајења. Салати је неопходна добра осветљеност. Без довољно светлости продужава се вегетација и образује се растресита главица, а повећава се садржај нитрата (и до 3000 mg/kg). Тако је дужина периода од садње до технолошке зрелости 35-50 дана при садњи у априлу, а при садњи од октобра до децембра 80-90 дана. За салату је неопходно гасовање са C02. Оно се примењује сваке недеље, при сунчаном времену. Примена C02 повећава принос салате и за 25%.



За салату су добра лака, плодна, растресита земљишта, са pH вредношћу 6-7. Салата са приносом од 4kg/m2 у заштићеном простору износи из земљишта 8 g N, 1,5 g P, 13g K2 и 1 g Mg. Ђубрити треба уз сталну контролу плодности земљишта. Оријентационо се пред садњу уноси 80 g N, 50 g P205 и 120-150 g К20/10 m2, уз ђубрење стајњаком (2-3 kg/m2). Битно је да су хранива лако усвојива јер је салата јако осетљива на повишену концентрацију соли у земљишту. То уједно значи да је неопходно редовно одржавање повољне влажности земљишта. У супротном, брзо се јављају ожеготине на листу. Земљиште за салату мора бити добро припемљено (дезинфиковано, ђубрено, обрађено).


У објектима заштићеног простора, салата је углавном озими усев, који се у сатакленичкој производњи гаји уз допунско загревање, док се у пластеницима углавном производи без грејања у касну јесен и почетком пролећа. На отвореном пољу салата се гаји у пролећној, летњој и јесењој производњи, када не постоје значајна ограничења у смислу метеролошких услова, уколико се одабере адекватан сортимент и технологија гајења.




Др Мијодраг Ђорђевић