Плодоред је смена врста усева у времену и простору. Плодоред омогућава да се одржи равнотежа природних сила и да не дође до поремећаја у земљишту као посреднику између биљке и човека. Непрекидним гајењем усева у великој мери искоришћава се земљиште тако да се мора водити рачуна о његовој плодности, односно обнављању.


Одговарајућим плодоредима би требало обезбедити не само одржавање, него ако је то могуће и повећање земљишне плодности на дужи рок. Све ово може се постићи пре свега деловањем агротехничких мера на физичке, хемијске, а самим тим и биолошке особине земљишта.


У нашој земљи највише је заступљен двопољни плодоред (озима пшеница - кукуруз). Двопољни, тропољни и вишепољни плодореди показују низ предности у погледу физичких особина земљишта у односу на гајење у монокултури. Променом физичкомеханичких особина под утицајем система биљне производње мењају се водни, ваздушни и топлотни режим земљишта тј. микроклима, што се посебно одражава на карактер и интензитет микробиолошких процеса. Осим тога плодоред је мера којом се рационалније користи енергија. Према неким подацима у ротацији плодореда у коме укључују легуминозе енергија се чува у односу на монокултуру кукуруза од 25-50%.


Плодоред је практично најјефтинија биолошка мера са фитосанитарном функцијом, јер спречава ширење болести и нагомилавање популација штеточина. Главна разлика између конвенционалних
система и органских система гајења је употреба више врста биљака у ротацији плодореда. Плодореди су по мишљењу многих стручњака основна компонента одрживе пољопривреде. Један од путева повећања фреквенције биљака у плодореду тј. интензивирањем убацивањем међуусева са различитом наменом.



Здружени усеви са увођењем модерне технологије у пољопривредну производњу системи гајења
биља су прешли са поликултуре на монокултуру. За разлику од досадашњих схватања да је
будућност пољопривреде у специјализацији, при чему би се један усев гајио са још већим интензивирањем технологије вишег нивоа и где би добијање високих приноса неминовно повлачило висока улагања, данас се јављају мишљења да здруживање усева није застарео приступ биљној производњи већ напротив, ово може бити један од добрих алтернативних начина заштите и очувања природних ресурса.


Овај приступ је изнад свега еколошки, а што је врло значајно рационалан, јер поред нешто нижих приноса значајно смањује улагања. Као предности на страни оваквих система наводе се: повећана продукција биомасе и приноса, боље коришћење расположивих ресурса, мање штете од корова, болести и штеточина, већа стабилност система, боља и разноврснија исхрана људи и животиња, сигурнији приходи не само у ратарству већ и у повртарству. Здруживање усева ( intercropping ) је практично гајење два или више усева истовремено на једном пољу. Однос између биљака које се нађу на истој површини у исто време је истовремено компететиван и кооперативан.


Већ дужи низ година на цени је “непрскана храна”. У органској пољопривреди забрањени су сви синтетички петициди и хербициди. За заштиту биља се користе углавном биљни препарати и најчешће се користе као превентивна средства. Такође се користе алелопатска дејства других биљака, њихове излучевине терају штеточине од усева. Ево неколико предлога који могу бити корисни код украсног биља, а још више код воћа и поврћа које користимо у свакодневној исхрани. Они су значајни и због чињенице да је средина у којој гајимо неку културу истовремено и станиште великог броја других организама, од којих су многи корисни. Хемијски препарати који се користе штетни су подједнако и за њих, колико и за штеточине.


Још давно су руски сељаци међу жито сејали камилицу, верујући да она поспешује раст жита. Данас је потврђено да само једна биљка камилице од појаве белог црва штити површину од 1 m2. Она позитивно утиче на све биљке, те је треба сејати где год је то могуће. За сузбијање белог црва може се користити и невен, чија испарења из корена ова штеточина избегава. Посебно је користан у симбиози са шаргарепом. Поред овога, невен је и лековит, те се цвет може сушити за чај.


Посебно треба поменути драгољуб. Има изузетно велики проценат антибиотика и може се користити у исхрани, свеж или као салата. Драгољуб је једногодишња пузавица дужине до 2m. Две биљке посејане поред воћке и омотане око ње у великој мери сузбијају биљне ваши. Биљке нападнуте биљним вашима добро је испрскати ретком кашом од згњечених листова драгољуба.


За заштиту су корисне и многе повртарске културе. Тако, на пример, бели лук не прија белом црву, а посађен између редова јагода помаже да јагоде буду чвршће. Рен посађен по ободу засада кромпира помоћи ће у добијању здравијих кртола, а поред трешње спречава појаву монолије, изазивача труљења. Ким у близини кромпира побољшаће укус кртола, а першун близу парадајза укус плодова. Першун такође позитивно делује против неких паразита празилука. Ђурђевак поред огрозда, малине или рибизле повећаће отпорност ових биљака.


Такође се могу справљати и разни биљни препарати као, опарак, уварак, екстракт а постоје и готови препарати.


Опарак од надземних делова кромпира:
Узме се 1,2 kg зелених, младих, надземних делова биљке кромпира ситно се исеку, прелију са 10 l топле воде и оставе да стоје 3-4 сата. Након тога се маса процеди. Користи се свеже припремљено уз додатак 40 g раствореног сапуна. Делује против паука.


Опарак од црног лука:
200 g сувих листова луковице лука прелије се топлом водом (40°С) и држи 4-5 дана, затим процеди. Прска се у интервалима од 5 дана. Делује против инсеката, плесни, пламењаче.




Опарак од маслачка:
300 g исецканог корена или 400 g свежег листа прелије се са 10 l топле воде (40°С) држи 1-2 сата и процеди. Корен маслачка треба чувати на хладном месту. Користи се за сузбијање лисних ваши.


Опарак од камилице :
Чајна кашика сувог цвета камилице прелије се са 1 l кипуће воде, остави се да стоји до 30 минута, процеди и користи за дезинфекцију семена.


Опарак од белог лука :
700g белог лука прелије се са 10 l кипуће воде, поклопи остави да одстоји и процеди. Разређен 1:3 користи се за прскање краставца против пламењаче, а неразређеним се третира земљиште против штеточина и узрочника пепелнице.



Мацерат од коприве:
Коприва је изврсно средство у борби против биљних ваши. Да би се могла користити за прскање, исецка се, прелије хладном водом и пусти да отстоји 2 дана. Након тога биљке се прскају 5%раствором добијене течности.


Мацерат од дувана:
400 g ситно исецканог сувог листа дувана или дуванске прашине прелије се са 10 l воде, одстоји 2 дана, процеди и разреди у односу 1:2 уз додатак 40 g калијумовог сапуна. Користи се за прскање против совица, гриња и крвавих ваши.





Међународна организација за органску пољопривреду (IFOAM) ја дала стандарде према којима се може вршити производња органске хране. Ово су само неки изводи из њиховог правилника о дозвољеним материјама које се могу користити у органској земљорадњи.




Светлана Шучевић Дип.инг.