Рана производњу расада повртарских култура у нашим условима најчешће се обавља у топлим лејама, које могу бити различитог типа и намене. Планирани простор се најчешће прекрије фолијом која може бити једнослојна или двослојна и то се изводи петнаест до двадесет дана пре сетве. У последње време велики произвођачи користе контејнерске системе који су практичнији али изискују значајнија средства док код мањих произвођача и даље је заступљен старински начин узгоја, који је и даље јако успешан.


На дну топле леје најчешће се ставља изолациони материјал који је дебљине двадесетак cm, у те сврхе најчешће се употребљава: кукурузовина , сунцокрет, слама или неке врсте стиропора, које спречавају губљење топлоте и упијају сувишну воду. На изолациони материјал ставља се слој стајњака који је шесдесетак cm. Стајњак може бити топао и хладан, топао стајњак се пуши и ослобађа топлоту, микроорганизми су активни и врше разлагање. Да би смо спречили губитак топлоте, прво се унесе слој дебљине тридесетак cm, па се добро сабије, затим остатак стајњака који такође сабијамо.


У хладном стајњаку су заустављени сви микробоиолошки процеси, па се тешко може добити потребна количина топлоте, њега мешамо са топлим стајњаком и не сабијамо. Затим напуњену леју затворимо и оставимо недељу дана да се микроорганизми активирају и развије топлота, што и проверавамо у пар наврата, отворимо леју и проверавамо да ли се температура повећава. У колико је стајњак хладан сипамо топлу воду како би кренули микробиолошки процеси.Када почну микробиолошки процеси сипа се негашен креч који одузима воду (гаси се), а тиме истовремено и развија топлоту. Постоје случајеви да стајњак остане хладан, тада у њему распоређујемо цигле и уместо негашеним кречом површину заливамо кречним млеком, која има за циљ спречавање развоја гљива.



Пре сетве преко стајњака постављамо храњиви супстрат, кога справљамо од мешавине баштенске земље, песка и добро згорелог стајњака, тресета и компоста, препоручује се и додатак NPК ђубрива у кол. 300-400 g/m2.


За сетву користити здраво декларисано семе како би се биљке у условима које смо им обезбедили брзо развиле, биле здраве у доброј кондицији .Младе биљке треба редовно прегледати, како би смо благовремено реаговали у колико се појаве паразити који изазивају полегање (Pythium и Fusarium). Такву заразу морамо брзо спречити, јер се брзо шири на кругове и напада најчешће расад: парадајза, паприке, краставца, купуса, салате и тикве.


Нај важније мере заштите су превентивне: редовно проветравање, паразитима одговара хладно и влажно земљиште. Зато је јако битно приликом пикирања расада да биљке заштитимо од гљива које изазивају полегање препаратима: Проплант, Превикур или неким сл.



Драган Мијушковић дипл. инг