Код појединих биљака јавља се биолошки феномен, а то је да могу лучити једну или више биохемиских материја, које утичу на раст, размножавање и преживљавање других биљака и организма. Ове материје делују инхибиторно или стимулативно на друге биљке и организме.


Такве супстанце могу да буду присутне у било ком делу биљке (лист, цвет, плод, стабљици , корену) па чак и у околном тлу. Ова појава се дакле назива алелопатијом. Биљке својим подземним органима усвајају хранљиве материје, воду као и кисеоник, али оне такође излучују неке од материја као на пример: органске киселине, шећере, аминокиселине, фитонциде, који имају штетно деловање на микроорганизме у тлу као и на друге биљке.



Примера ради, орах (Juglans regia) лучи активну материју југлан, чијом хидролизом и одсидацијом настаје једињење које је токсично за зељасте биљке, зато врло често испод ораха и около њега нема зељастих биљака. На југланон су резистентне дрвенасте биљке из родава Betula, Acer,Fagus и друге.


Пелин ( Artemisia absinthium) такође лучи једињење абсинтин, које инхибиторно делује на низ биљака (Foeniculum vulgare, Carum carvi, Ocimum basilicum, Mellissa officinalis, Salvia sclarea) и друге. Неке биљке луче активне материје које стимулативно делују на друге биљке и организме, рецимо кукуољ (Agrostemma githago) лучи активну материју агростемин, која убрзава клијање семена лана.


Утврђено је да су алелопатиске супстанце које изазивају биохемиске интереакције између биљака типични секундарни производи метаболизма. Алелопатија која се бави биохемиским интеракцијама у којима једна врста биљака може да излучи материје које инхибирају раст и развиће других биљака, а да при томе саме не трпе инхибицију, могу наћи практичну примену у савременој пољопривреди и биолошкој борби противу корова.



Владица Стефановић дип.инг.