Кад се дигне јутарња магла још можемо уживати на нашим гредицама у врту. Ако у септембру нисмо стигли посадити бели лук и арпаџик за млади лук, још није касно да то учинимо у октобру. Саднице кеља могу презимити на отвореном и на пролеће дати главице. Исто тако се још пресађује празилук и зимска салата.



БРАЊЕ И ЧУВАЊЕ ПОВРЋА


Берба поврћа је награда за уложени труд и добра берба представља највеће весеље вртлару који с љубављу и пажњом његује своје биљке од сетве и садње до бербе. Време бербе је различито код разних врста поврћа. Октобар је време за завршетак бербе и спремање поврћа за зиму.


Највише нам је остало коренастог поврћа, па ћемо сада повадити шаргарепу и цвеклу које смо сејали током маја и јуна, као и першун, паштрњак и чичак, које смо сејали раније у пролеће. Повадићемо и укиселити даикон ( јапанска дуга бела ротква, чистач организма од холестерола, помаже регулацију масноћа …), белу и жуту репу које смо сејали пострно (после жетве).


Ако смо се током вегетације придржавали сетвеног календара било би добро да и бербу обавимо у дане погодне за одговарајући део биљке ( корен, плод, лист или цвет.), јер ће се поврће боље одржати ускладиштено. Исто тако је важно и доба дана за поједине врсте. Ако је по календару повољан дан за лиснато поврће, а ми на пр. беремо салату тада није свеједно да ли ћемо је убрати ујутро или поподне. Лиснато поврће треба брати у раним јутарњим сатима, док је још влажно од росе, јер ће тако убрано најдуже остати свеже.


У дане повољне за корен вадимо из земље коренасто поврће али у послеподневним и предвечерњим сатима. У то време енергија у природи се спушта и одлази у земљу, па су тада убрани подземни делови биљака најквалитетнији и најбоље се чувају у складишту.



Ове препоруке нису толико значајне, ако беремо поврће за дневне потребе. Тада је набоље убрати поврће непосредно пре припремања. Али кад у јесен беремо поврће за зимску потрошњу, тада је важно водити рачуна о наведеним препорукама.


Многе врсте лиснатог поврћа могу презимити у врту, па их чак можемо брати испод снега, ако снежни покривач није предебео. Ово се посебно односи на кељ пупчар, неке врсте кеља, раштику, зимску салату, матовилац и празилук. Још је боље ако их током зиме покријемо сламом која штити од смрзавања или направимо тунеле од прућа и пластике. “Зреле” главице кеља и зеља треба извадити с кореном и спремити у оставу или подрум јер су много осетљивије на ниске температуре од незрелих меканих главица, које могу презимити на отвореном, осим код изузетно ниских температура (више узастопних дана испод минус 12 °С без сњежног покривача).


Већина вртлара воли у јесен направити “велико спремање” у врту, почистити све остатке, почупати корење кеља, зеља. брокуле и дубоко прекопати гредице. У биоврту то се не препоручује. Ако имамо тешку иловачу у врту само тада је добро оставити тло прекопано и непокривено да добро измрзло током зиме. На свим осталим врстама тла, боље је оставити земљу прекривену остацима и у пролеће очистити гредице и пребоцкати вилама. Ако имамо довољно сена или сламе можемо и с њима покрити гредице да боље саћувамо живот у тлу.


Неке врсте коренастог поврћа могу презимити у врту (першун, паштрњак), али их тада остављамо “на милост и немилост” мишевима и волухарицама. Зато је боље све коренасто поврће повадити у јесен пре смрзавања земље и све здраво и неоштећено корење спремимо у трап или у подрум у песак. Ако немамо подрум, трап направимо на травњаку у дворишту и то на мало повишеном делу дворишта. Трап се прави по сувом времену крајем октобра или почетком децембра. Више о изради трапа можете прочитати у чланку "Кромпир у трапу".


Плодовито поврће се тешко чува непрерађено (осим тикава, тиквица и бундева. Грашак можемо сушити или стерилисати у теглама. Исто вреди и за боранију. Краставце можемо киселити са сирћетом или још боље на природан начин као купус. За овај други начин боље је краставце нарезати на кришке. Одлични су у мешаној салати с шаргарепом, келерабом и жутом репом. Од парадајза ћемо скувати сок или пире, а паприка је одлична пуњена са рибанцем и укисељена .


Ако имамо већу количину коренастог поврћа које није прикладно за трапљење због оштећења, треба га одмах оћистити опрати и нарибати на резанце па осушити или укиселити, а од шаргарепе, першуна, паштрњака и целера можемо направити домаћу “Вегету” тако што ће мо ситно самлевеном поврћу додати 10% морске соли , добро измешати и напунимо тегле.


Лук је најбоље уплести у венце или га ставити у мање мрежасте вреће и обесити на промајно и суво место.
Крумпир, ако није у трапу, треба сваке недеље превртати, јер се на тај начин успорава избијање клица.
Смрзавање је најлошији облик чувања хране, јер дуже ускладиштена у замрзивачу губи виталну енергију која је потребна нашем организму ради имунитета. А управо због те виталне енергије биљке узгајамо без употребе минералних ђубрива и пестицида. Смрзавајте само у изузетним случајевима и на краће време. Сви остали облици чувања су бољи од смрзавања гледано с аспекта очувања виталне енергије у храни.



Сетва, садња и берба


Берба: шаргарепа, першун, цвекла, ротквица, пасуљ махунар, краставци, тиквице, касни купус, касни кељ, касни карфиол, келераба , радич, салата, парадајз, паприка, патлиџан, празилук, блитва.



Сејање у гредице: спанаћ, матовилац, салата, блитва

Садња: салата зимска, лук, бели лук, празилук




Урбани пољопривредник