Азијска бубамара (Harmonia axyridis Pallas) је типична по изгледу и не разликује се пуно од осталих врста бубамара. Почетком 80-их година XX века званично је унета у САД, као биолошки агенс у борби против биљних ваши. Брзо се аклиматизовала и постала доминантна бубамара у новој средини. После 20 година брзо се раширила по САД, Канади, Јужној Америци, Европи... Код нас је први пун забележена 2008.године на територији Националног парка Фрушка Гора.


У јесен када јој нестане хране добија нагон за ројењем. Кад видите једну, будите сигурни да следи још много њих јер одрасле јединке испуштају феромон који привлачи остале бубе и тако у роју траже одговарајуће место за хибернацију(презимљавање). По начину ражмножавања , врста H.axyridis има потпуни циклус развића , пролази кроз стадијуме јајета, четири ларвена ступња, препупа, пупа и имаго. Просечан број генерација је 2, али у повољним климатским условима може да развије и до 4 генерације годишње. Дужина живота зависи од услова средине, али према подацима из литературе 15-20% популације живи и до 3 године.



У погледу исхране, хране се лисним вашима и штитастим вашима, ларвама предатора. Врло су прождрљиве, дневно поједу и до 600 ваши. Због тога их никако не треба уништавати. Захваљујући свом огромном апетиту ларва азијске врсте бубамаре појешће за 4-5 недеља десет пута више хране но што је сама тешка. Такође су и фитофагне, праве штете на зрелим плодовима воћа. Због изражених инвазивних особина потискује друге врсте предатора на путу у потрази за храном.


Кад је бубамара у опасности брани се испуштањем хемолимфе из ножних зглобова. Због садржаја
кокоцинелина одбија већину птица и мрава. Кад их нађете у кући, не би их требало убијати механичким путем, препорука је да се избришу лагано метлом или усисивачем да не би дошло до прљање зидова и испуштање непријатног мириса.


Ова врста за сада не преставља економски значајну штеточину. Корисност ових инсеката се огледа у смањењу популације лисних ваши. Светски стручњаци раде на проналажењу начина да контролишу популацију азијских бубамара истражујући потенцијалне природне непријатеље, који би смањили бројност. Отпорне су на биљне болести и паразите. Проучавање њене биоекологије у климатским условима наше земље тек предстоји.



Зорица Лазић,дипл.инг