Кромпир је намирница која се радо користи у исхрани.Ове године услови гајења су били повољни и приноси су 40-50 тона/hа.Изузетно, кориштењем нових сорти и система за наводњавање приноси су били 80-100 тона/hа. Веома је важно правилно сачувати кромпир током јесени и зиме. Најчешће се чува у траповима.




Изградња објекта


Трапове треба подизати на терену где нема опасности од површинских и подземних вода, ниво подземне воде треба да је најмање 30 cm нижи од дна трапа. Земљиште треба да је суво, оцедито са благим нагибом због бољег отицања воде.


Категоризацију трапова можемо извршити на:

- укопанe
- надземне
- полутрапове


Заједничко за све ове категорије привремених складишта је да су делом укопани у земљу и прекривени земљом. Битно је да се трап по дужој страни постави у правцу нагиба терена, што омогућава боље отицање воде. На равном терену трап треба поставити у правцу најчешћих ветрова, како би се спречило брзо хлађење. На крају, око трапа се ископа канал за отицање сувишне воде.


На нашем терену су најчешће присутни надземни трапови, где се са добром изолацијом( сламе и земље) кромпир може добро заштити од мраза и јачих температурних колебања. Димензије трапа су најчешће 1,2m – 1,5m, а могу бити и преко 2m. Висина је око 1,2 m док се дужина одређује према потреби. Формиран трап на попречном пресеку треба да има облик трапеза.



Да би се у трапу одржавала оптимална температура и релативна влажност мора се урадити вентилациони канал средином трапа. Канал је правоугаоног облика 40x30 cm, који се покрива решеткасто поређаним летвама, на међурастојању од 5 cm, како не би дошло до пропадања кртоле и запушавања вентилационог канала. На свака 4m дужна на ову решетку се постављају вентилационе цеви, које су око 35cm више од врха трапа. Овај вентилациони систем служи за измену ваздуха унутар трапа и то тако што хоризонталним каналом се доводи свеж ваздух, а вертикална вентилациона цев служи за одвод топлог ваздуха. Током чувања, у почетку се температура мери сваки дан, а када постане константна, мерење се врши на 10 дана. Када спољна температура падне испод 0ºC затварају се вентилациони отвори, а ако дође до повећања температуре у трапу отварају се отвори на 1х, зависно од спољне температуре.


Више температуре у трапу које се не могу снизити путем вентилације указују на појаву болести и труљење. Покривање трапа се врши на један од следећих начина:

-поређани кромпир у виду једнокраког троугла до потребне висине се прекрива слојем сламе дебљине 35 cm, а преко тога се ставља слој земље дебљине 30 cm и најчешће се таква заштита врши где температура не прелази -25ºC.

-на теренима са оштријом зимом и температурама преко -30ºC прекривање се може урадити слојем сламе од 20 cm преко кога се набацује слој земље од 25 cm, у другој фази када температура падне на 5ºC изврши се још једно покривање сламом дебљине 15 cm и слојем земље дебљине 25 cm.



Поред надземних, врло ретки или боље рећи ретки су стационирани полутрапови. Зидови су изграђени од ломљеног камена дебљине око 37 cm, висине око 1,2 m са уграђеним вентилационим каналом. Ширина трапа је око 3,2 m, а дужина се формира према потреби. На средини трапа се обавезно поставља вентилациони ходник, направљен од летви у виду једнокраког троугла, висине једнаке висини спољњег зида. Трап се покрива сламом и земљом, на врху се постави отвор за измену ваздуха прекривен сламом. Наведени објекти углавном се препоручују за мања пољопривредна газдинства, са мањим количинама кромпира. За веће количине кромпира препоручује се изградња и чување кромпира у савреминим складиштима.


Када и како вадимо поврће

Када трап отварамо у најхладнијем зимском раздобљу, најбоље га је откопати на јужној страни, узети поврћа колико нам треба за двe до три недеље, и поново вратити сламу и земљу, па затворити трап. У том раздобљу поврће можемо вадити у доба дана када је температура изнад нуле и земља мало одмрзнута. Касније отварамо трап и на другим странама и сваки пут извадимо поврће за краће време, а током марта потпуно раскопамо трап и покупимо остатке поврћа. С доласком топлог времена поврће у трапу почне трунути, и зато дуже од марта не сме остати у трапу.




Дипл.инг. Љубодраг Пантелић