Појава ниских температура у току октобра прекида вегетацију неких врста повртарских биљака. То се посебно односи на биљке осетљиве на мраз, као што су парадајз, паприка, краставац, боранија. У башти остају купусњаче,спанаћ,салате.


После уклањања остатака биљака (најбоље је биљне остатке спалити јер се тако спречава ширење обољења) земљу у башти треба прекопати или преорати, како би преко зиме измрзла. При томе део баште треба пођубрити стајњаком, које се обавља сваке треће године. Увек се ђубри онај део баште где ће се сејати односно садити поврће, које подноси и веома добро реагује на органска ђубрива (паприка, парадајз, плави патлиџан, купусњаче, краставац, диња, лубеница, празилук, целер). С обзиром да се ефекат органских ђубрива испољава три године, најбоље је ђубрити целу површину баште, јер је тако земљиште подједнако пођубрено. Ако се ђубри у редове или кућице у које се врши сетва или садња, уштеди се у стајњаку али земљиште остаје неуједначено, што се одражава на раст наредних усева.


У току октобра у башти се сеје и сади озимо поврће. Пред садњу или сетву земљиште треба добро припремити и пођубрити минералним ђубривима (300-500g на 10 квадратних метара NPК ђубрива или PК ђубрива). У октобру у башти се расађују лук сребрњак и салата. Лук сребрњак сади се у фази 3 листа, када је лажно стабло дебљине оловке. Пред садњу скрате се незнатно листови што омогућује боље примање усева.


Расад салате (3-4 листа) сади се у току октобра али само озиме сорте. Размак садње зависи од величине парцела, а у башти сади се на 20-30 х15-20cm.



Крупни арпаџик (пречника већег од 2cm) или ситне луковице треба искористити за производњу младог лука. При томе се садња обавља густо са размаком редова од 20cm и у реду на 5cm. Из оваквих луковица брзо се у рано пролеће добија млади лук, који се користи за исхрану крајем фебруара и у марту, априлу. Крупни арпаџик се може користити и касније, у току зиме, за производњу младог лука у заштићеном простору (леје,пластеници). Садња се обавља од краја новембра до половине јануара, а лук доспева за исхрану за 30-40 дана.


У октобру треба обавити садњу белог лука користећи крупнији чешањ (само преко 1,5 грама тежине) јер се тако развијају јаче биљке. Садња се обавља у редове са размаком од 20-40cm, а у реду на 5-10cm. Поред ових култура сеје се озими спанаћ. Крајем октобра и почетком новембра могу се сејати мрква и грашак, али само на малим површинама, јер успех ове сетве зависи од временских услова у току зиме.


У октобру почиње масовнија берба купуса, а пре јачих мразева завршава се берба карфиола. После јачих мразева бере се кељ пупчар јер је онда најбољег квалитета. Недовољно развијен карфиол треба ставити на дорастање, а незрели парадајз на дозревање, јер се тако продужава време коришћења.




Драган Мијушковић дипл. инг